За Христољубиву војску

На самом крају јубиларне године обележавања победе Србије у Великом рату разговарали смо са историчарем и преводиоцем Дејаном Ристићем о мемоаријализацији Првог светског рата.

Повод за то била је недавно одржана трибина „Окамењено сећање – Меморијализација Првог светског рата“ у Заводу за проучавање културног развитка на којој је учествовао и наш гост. Била је то својеврсна контекстуализација и анализа сећања на Први светски рат кроз сагледавање значаја материализације сећања.

Подсетили смо и на поруку чувеног Солунца Живојина Лазића из документарног филма „Прича о Живојину“ (1984) у продукцији „Филмских новости“, чије инсерте смо емитовали, да ће будуће генерације имате велику борбу да победе заборав на подвиг српских ратника у Великом рату. Да ли смо испунили завет Живојина Лазића питање је на које смо покушали да дамо одговор?

Осврнули смо се и на одредбе недавно усвојеног Закона о ратним меморијалима у ком наш саговорник, поред низа позивних решења, види и један пропуст који би требало исправити изменама и допунама Закона. Наиме, према његовом мишљењу, требало је нагласити да се споменик не може подићи, поред осталих наведених категорија лица, и ратном злочинцу јер има случајева да су наши судови рехабилитовали чак и ратне злочинце којима би, пошто Закон то експлицитно не брани, могао да се подигне споменик.

Коментарисали смо и појаве креирања новог сећања на примеру недавног укидања одлука Подгоричке скупштине 1918. године и замене надгробне плоче црногосрског официра Станише Николића, носиоца Обилићеве медаље и девет ратних одликовања из Балканских ратова, од стране његовог прунука, због епитаф на којем је писало да се борио за спас српских идела и слободу домовине.