Божићна посланица Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Господина Кирила

Божићна посланица Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Господина Кирила архипастирима, пастирима, ђаконима, монасима и свој верној деци Руске Православне Цркве.

Вољени у Господу архипастири, свечасни презвитери и ђакони, богољубиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре!

Свима вама срдачно честитам велики и за свет спасоносни празник Рођења Господа нашег Исуса Христа.

Данас ми, као витлејемски пастири пре две хиљаде година, с радошћу и умилењем слушамо свечани анђеоски глас: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ (Лк. 2: 14). Кад чује ове дивне речи наше срце стиче утеху и бива испуњено захвалношћу према Творцу. Сам Господ Сведржитељ, силни Бог и Отац вечности (Ис. 9:6) силази код нас и рађа се у свету као обичан човек. Остварује се пророчанство цара-псалмопојца који је Духом Светим објавио: милост и истина пољубише се, правда и мир целиваше се. Истина из земље засија, и правда са небеса приниче (Пс. 84:11-12). И десило се: роди нам се Дете – Син нам се даде (Ис. 9:6), да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн. 3:16).

Човечанство је у току историје напето тражило Бога чезнући за изгубљеним општењем са својим Саздатељем. И као одговор на ове напоре, као одговор на тежње срца и руку ка небу Господ је показао Своју љубав према људском роду и Сам нам је пружио Своју спасоносну руку. У Исусу Христу су се након дугих миленијума напокон срели Бог и човек, и сјединило се небеско и земаљско, и испуниле су се духовне наде Адамових синова и кћери.

У догађају Христовог Рођења истовремено су нам показани и Тајна, и Откровење, јер цео људски разум није у стању да схвати до краја како Творац и Промислитељ Васељене, Бог безграничан по Својој природи, силази у наш свет намучен грехом, и показује Се у обличју беспомоћног Детета, Које се родило у пећини, где су се пастири и стока крили од непогоде. Слава, коју су узносиле вишње силе, коју су проповедали источњачким мудраци и коју су посведочили обични пастири, громогласно одјекује у свим крајевима земље. Све то нам помало открива дубину недокучиве премудрости Божије, чини нас учесницима у скривеној Тројичкој замисли о човековом спасењу.

Сад знамо: Бог је толико заволео свет да је дао Свог Јединородног Сина како би свет био спасен кроз Њега (Јн. 3:16-17). И сад, оправдавши се вером, имамо мир с Богом кроз Господа нашег Исуса Христа, кроз Којег смо по вери и ми добили приступ оној благодати у којој се налазимо и хвалимо се надом на славу Божију, ... зато што се љубав Божија излила у срца наша Духом Светим, који нам је дат (Рим. 5:1-2, 5).

Надвијмо се са свештеним страхом над скромне јасле, у којима лежи тихи и кротки Младенац. Надвијмо се са страхом Божијим и трепетом, јер овде почиње земаљски крсни пут Господа Исуса, овде се поставља темељ нашем спасењу. Надвијмо се и прослављајући Рођеног Сина Превечног Оца насладимо се оним неизрецивим миром који превазилази сваки разум и који испуњава наше душе.

„Слава Богу на висини, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ – поново и поново радосно понављајмо за анђеоским хором. Љубав Божија, показана у Спаситељевом Рођењу доноси људима истински мир. Овај мир не могу поколебати овоземаљске размирице, друштвени потреси, политички сукоби, па чак ни оружани конфликти, јер у Христовом миру скривено живи таква духовна сила да он потире сваку земаљску тугу и напаст (светитељ Игњатије (Брјанчанинов). Аскетски опити).

Али како стећи мирно устројство духа? Како стећи овај велики духовни дар? Свети оци су у овоме једномислени: деловање Христовог мира у човеку је важан показатељ тога да он поштује јеванђељске заповести. Од њих – како нас учи првоврховни Павле – најпре треба да се обучемо у љубав која је свеза савршенстава. И тада ће у срцима нашим завладати мир Божији, на који смо позвани (Кол. 3:14-15).

Господ тражи људе добре воље – оне који поштују Његов закон, који ће сведочити ближњима и даљнима о спасењу и објављивати савршенства Онога Који нас је позвао из таме у Своју дивну светлост (1 Петр. 2:9).

Будимо достојни овог узвишеног призвања. И зато, видевши преславно Христово Рођење, које се десило у пећини, одбацимо сујету и стецимо мир (кондак 8. акатиста Христовом Рођењу), узнесимо се мислено на небо прославивши Творца свега, поделимо своју радост због Оваплоћеног Спаситеља с људима око себе, с онима којима је потребна брига, који су тужни или се налазе у тешким околностима.

Господ нека све нас надахњује на изузетно тешком путу хришћанског живота како би и убудуће јачала у нама вера, како не би пресушила нада и како би расла љубав; како бисмо улазећи у свечаност светлог Божићног празника неуморно објављивали свету велику тајну побожности (1 Тим. 3:16) и доносили људима утеху и благословени Христов мир. Амин.

+КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ

О Божићу 2018/2019. г.