Са благословом Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и цијеле Албаније г. Анастасија и Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија у цркви Свете Тројице у Враки код Скадра на празник Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља Свету литургију је служио протојереј Предраг Шћепановић, парох подгорички, уз саслужење јереја Златка Васића, пароха зетског и ђакона Ивана Поповића из Скадра, клирика Албанске православне цркве.
Молитвено је учествовао вјерни народ Враке и Скадра.
Отац Предраг је у литургијској бесједи заблагодарио на благослову Његовом Блаженству Архиепископу тиранском и цијеле Албаније г. Анастасију да служе Свету литургију у овом храму.
Говорио је, такође, о апостолској мисији Светог Саве.
„Свети Сава је волио све људе. Он припада српском народу, али припада и свим народима, свим људима добре воље… Скадар је синтеза миленијума, култура, светиња, људских судбина, трагичних и радосних… Скадар је, попут оног идеала из народне пјесме – кадар стићи и утећи и на страшном мјесту постојати. Прошли су многи велики завојевачи, пала многа царства, утихнуо је тутањ давних бојева, али је остала прича о Скадру као светом граду многих старина, многих светиња. Нијесу их појели помрачина и заборав, већ живе у душама вас који живите овдје у Албанији“, казао је отац Предраг.
Подсјетио је и на наше претке из Првог свјетског рата који су овдје оставили своје кости у тзв. албанској голготи.
„И данас смо са Светим Савом призвали благослов на поља, њиве и ливаде, на ваше укућане. Да живите сви у слози, Свети Саво ти помози. Нека Свети Саво благослови све вас и нека ваше животе унесе најљепше тренутке радости и среће, мира, слоге и љубави“, казао је отац Предраг Шћепановић.
На крају су представници Митрополије црногорско-приморске подијелили вјерном народу, посебно дјеци празничне поклоне.
Приређена је и славска трпеза хришћанске љубави којој су присуствовали предсједник Удружења „Свети Јован Владимир“ из Скадра Симо Ајковић и предсједник скадарског Удружења „Розафа – Морача“ Павле Брајовић.
Рајо Војиновић