Православный календарьПравославный календарь Сретенский монастырьСретенский монастырь
О трепетной дружбе Н.В. Гоголя и А.О. Смирновой-Россет
Мария Тоболова
Гоголь писал об Александре Смирновой: «С ней мы были издавна как брат и сестра, и без неё, Бог весть, был ли бы я в силах перенести многое трудное в моей жизни».
«Запомни: христианин неуязвим»
Воспоминания о священнике Валерии Бояринцеве
О Православии не рассказывают ‒ его показывают. Я приезжала в Алупку отогреваться сердцем и укрепляться убедительным примером жизни во Христе.
Что не так с идеей возврата к «советскому образованию»?
Анна Сапрыкина
Школьное образование, которое привело СССР к великим достижениям, которое «привело нас в космос», ‒ это… школьное образование времени правления царя Николая II.
Слепая птичка, оса и Промысл Божий
Свящ. Валерий Духанин
У Бога никто не забыт. Даже если тебе кажется, что выхода нет, Господь найдет возможность помочь тебе. Главное, не забывай о любящем тебя Отце.
Русский учитель Сергей Александрович
Марина Бирюкова
Нужно нам всем жить тою жизнью духовною, которую мы хотим вдохнуть в учеников наших школ. Лицемерие в школьном деле не только бесплодно, но и преступно.
Хозяин, наемный работник или потребитель?
Анна Сапрыкина
Если в классическом отечественном образовании ребенка «встраивали» в общество, то новые учебники формируют человека «исключенного» из общественной, реальной жизни.
«Счастливая семья — та, где иго и бремя Христово принимают с радостью»
Прот. Марк Тайсон
Божия милость и благодать помогли мне понять, что Лиза — тот самый единственный человек, с которым я должен быть вместе.
«Преподобный Серафим предсказал о ней, что она будет благодатной матерью для России»
Ксения Гринькова
Она будила в людях совесть, потребность быть чище, добрее и правдивее.
«Тюремщики больше всего ненавидели нас, священников»
Архим. Иустин (Пырву) о годах пребывания в коммунистических застенках
Он 16 лет жизни провел в тюрьме, куда попал в молодом, цветущем возрасте, а вышел оттуда больным, полуживым стариком.
«Муся – настоящий православный человек»
Памяти Марии Николаевны Соловьевой
Самое главное – она была русским православным человеком. То, что этот тип в неприкосновенности сохранился в безбожной стране, – настоящее чудо.

Способност опраштања открива човеку перспективу вечног живота

Дана 10. марта 2019. године у Недељу сиропусну – сећање на Адамово изгнање (Недеља опраштања), Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил служио је Свету литургију после које се верницима обратио беседом.

    

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Данас је последња недеља пред Велики пост, која је испуњена веома важним смислом. Свеобухватан смисао овог дана је покајање и опраштање грехова. Заправо, цело поприште Великог поста које нам предстоји посвећено је теми превладавања греха у човеку. И ако се у току поста не мењамо набоље, узалудно смо се трудили, узалудно смо се молили, узалудно смо постили, зато што и пост, и молитва попримају смисао онда кад има резултата. То не значи да треба да престанемо да постимо и да се молимо ако не осећамо резултат. Нипошто! То значи да ако не осећамо резултат треба да будемо свесни: у нашем животу се дешава нешто неправилно, иако се молимо и ограничавамо у храни. И да бисмо истакли духовну димензију поста као најважнију, саветује нам се да последњег дана пред Велики пост замолимо једни друге за опроштај и да још једном постанемо свесни да без опроштаја нема спасења.

„Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш Небески“ (Мт. 6:14) – ове изванредне речи смо чули данас у одломку из Јеванђеља. Колико је важно да сачувамо ове речи у сећању и у срцу – посебно онда кад нам је тешко да некоме опростимо, кад нас је неко прејако увредио! Јер има људи које не желимо чак ни да сретнемо, које не можемо да погледамо у очи. И што је веће отуђење, што је већа унутрашња одбојност, што више негативних осећања човек изазива у нама, тим јача треба да буде наша тежња да се помиримо управо с тим човеком. Можда нам Господ намерно шаље таквог човека како би окушао нашу верност, како бисмо постали свесни своје способности или неспособности да опраштамо другима, од чега зависи и наш сопствени опроштај, који долази од Бога, на Страшном Божијем суду.

Способност опраштања открива човеку перспективу вечног живота. Ако нема опраштања, као што је изванредно говорио Јефрем Сирин, не треба ни да се молимо, ни да постимо, јер ће све бити узалуд. Празнина без икаквог смисла! Молитва и пост попримају смисао тек онда кад се мења стање нашег срца, а показатељ ове промене је наша способност да праштамо и да молимо за опроштај. А зашто је тако? Па зато што је гордост највећи и најопаснији грех од којег потичу сви други грехови. И човек присуство гордости у себи препознаје управо кроз неспособност да затражи опроштај или да опрости другом човеку. То је известан индикатор, као лампица која светли на уређајима кад наступа нека опасност, на пример, кад има недовољно кисеоника или кад се појављују штетне материје у атмосфери. Има уређаја који одмах реагују на ову промену – засветли лампица или се чује гласан звук упозоравајући човека на опасност. Тако је и у духовном животу. Ако нисмо у стању да праштамо и ако нисмо у стању да молимо за опроштај, можемо сматрати да се упалила црвена лампица која нас упозорава на то да се наша душа налази у опасном стању.

Велики пост је време које нам се даје за очишћење наших грехова, за приношење покајања, за пролажење кроз искушења и тешкоће, између осталог, кроз ограничења у храни, пићу и разоноди. Све су то само средства усмерена на промену стања наше душе, а сама ова промена је повезана с нашом способношћу да опраштамо људима и да молимо за опроштај за своја сагрешења.

Хајде да размислимо о томе колико је важно праштање, и то управо данас, јер је у току целог нашег живота то вероватно последња ствар о којој мислимо. Имамо толико много брига, толико много послова, толико много тога да урадимо, али ко од нас свакодневно размишља о томе колико смо у стању да праштамо или да молимо за опроштај? Ово нам не пада на памет. Међутим, данас је управо такав дан кад треба да се подвргнемо извесном испиту, да се упитамо и да одговоримо на важно питање: да ли можемо да праштамо и да молимо за опроштај или је то за нас претешко бреме? И у једном, и у другом случају – ако кажемо да можемо, или ако кажемо да не можемо – предстојећи дани светог Великог поста ће нам омогућити или да оснажимо у себи ову врлину или да превладамо греховну склоност и неспособност да се миримо с људима. Нека нам помогне Господ да спасоносно проведемо дане Свете Четрдесетнице и да достојно дочекамо празник Светог Васкрсења! Амин.

Патриjарх Московски и целе Русиjе Кирил

Са руског Марина Тодић

11 марта 2019 г.

Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Православие.Ru рассчитывает на Вашу помощь!
Комментарии
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBookВКонтактеЯндексMail.RuGoogleили введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • В воскресенье — православный календарь на предстоящую неделю.
  • Новые книги издательства Сретенского монастыря.
  • Специальная рассылка к большим праздникам.

Новые материалы

Выбор читателей

×