За Христољубиву војску

Сточетрдесет година војне штампе у Србији обележено је 24. јануара, прославом Дана Медија центра „Одбрана“, установе под окриљем Управе за одосе са јавношћу Министарства одбране, која баштини ту дугу традицију војне писане речи.

Тим поводом, у Галерији Дома Војске Србије, приређена је изложба као својеврстан пресек тог континуитета од 1879. године, када је изашао први број „Ратника“, до данас.

Аутор те поставке био је наш вечерашњи гост потпуковник др Иван Мијатовић, војни историчар, начелник Одељења за библиотекарство, војнонаучну документацију и информације Универзитета одбране са којим разговарамо о историји војне штампе у Србији.

Осврнули смо се на најзначајније међаше војне писане речи попут „Војина“, „Ратника“, „Војничког гласника“ и „Војничког забавника“, који су излазили до Другог светског рата, као и на „Фронт“ и „Народну армију“, после Другог светског рата, све до „Војске“ и „Одбране“, која је данас једино званично војно гласило.

Освежили смо, овом приликом, и сећања на родоначелнике војне штампе у Србији Јована Мишковића, оснивача „Ратника“ и Јована Драгашевића, оснивача „Војина“ и првог уредника „Ратника“.

Направили смо и историјски пресек такозване војнострочне и научне литературе коднас од „Пешадијског и Артилеријског гласника“ до „Војног дела“, „Војнотехничког гласника“ и „Новог гласника“ који су данас референтни научни часописи у систему одбране.

Било је речи и о такозваној обласној војној штампи, односно листовима некадашњих армијских области у којима су генерације новинара, војника на одслужењу војног рока, стицале искуства.

Подсетили смо и на присуство тематике из верског живота припадника војске у различитим периодима у историји војне штампе.

Наравно, нисмо заборавили ни ратна издања листа „Војска“ 1999. године, поводом 20 година од агресије НАТО-а на СРЈ. За 78 дана објављено је 40 бројева својеврсне хронике ратних збивања и сведочанства о одбрани и отпору агресору.