Православный календарьПравославный календарь Сретенский монастырьСретенский монастырь
Доктор
Марина Поздеева
Столичный доктор лечил лучше здешних лекарей. Поднимались на ноги те, кто и не надеялся… А денег не брал.
Ответ прот. Вячеславу Рубскому: достоинства «нового платья короля»
Прот. Вадим Леонов
В нашей дискуссии я обращаюсь к о. Вячеславу как православный священник к православному священнику.
«Чаёк с мощами»
Произносил ли старец Николай Гурьянов слова «мощей нет, их сожгли» про останки Царской семьи?
То, что сейчас преподается нам как откровение старца Николая, на самом деле является некими духовными фантазиями рабы Божией Нины, которую никто никогда не видел.
О русском духовенстве накануне революции
Воспоминания свт. Мардария Ускоковича
В первые месяцы русской революции во многих епархиях происходил феномен, на первый взгляд казавшийся удивительным. Священники собирались излить ярость на своих архиереев. Мне не раз пришлось наблюдать подобные сцены, но меня это не удивляло.
«Фолк-кэмп», или Две недели погружения в фольклор
Арсений Симатов
Чем больше соотечественников станут причастны к нашей традиционной культуре, тем крепче надежда, что русский народ продолжит свое бытие на земле.
«Христианство самодостаточно и не нуждается в каких-то особых формах и начинках»
Мон. Софроний (Вишняк)
Мы не доверяем Церкви – столпу и утверждению истины – и излишне оптимистично смотрим на человеческие возможности познания.
«Человеческая душа жива лишь тогда, когда ищет Бога»
Митрополиту Тихону — 65!
Как бывший ректор Пятидесятнической семинарии принес Православие в Пуэрто Рико
Свящ. Григорий Юстиниано
Я так плакал, что мои очки были полны слез. Это были смесь счастья и святости – того, что я давно искал.
Антрополатрия в эпоху постмодерна, или О «богообщении» прот. Вячеслава Рубского
Прот. Вадим Леонов
Предлагается радикальная смена религиозной парадигмы – перейти от взаимодействия с Богом к взаимодействию с людьми и самим собой.
Как Бог через людей мне помогал в самых трудных жизненных обстоятельствах
Алексей Петрович Арцыбушев
Я принял решение: пусть я здесь, в этом ящике, должен умереть, но только чтобы из-за меня никто не сел.

Владика далматински Никодим богослужио у Книну

    

У книнском храму Покрова Пресвете Богородице 24. марта 2019. године сабрао се велики број верних како би уз свог Епископа на светој архијерејској Литургији узнели зајендичку молитву Господу.

-Данас прослављамо успомену на Светог Григорија Паламу који је живео је почетком четрнаестог века. Био је Архиепископ солунски и као православни мистик и боговидац проповедао је Преображење Господње. Наиме, у то доба су се водили спорови између Истока и Запада, између православне и западне духовности, тј. око виђења таворске светлости, беседио је Преосвећени Епископ далматински г. Никодим о дивном светитељу коме је посвећена друга недеља Часног поста.

    

-Свети Григорије Палама је одбранио православну веру доказавши да смо ми људи, који се надамо на Васкрсење и живот вечни, причасници божанских енергија од којих је једна од највећих Божја љубав, јер Бог тако заволе овај свет да је ”дао Сина свог Јединородног да свако ко верује у њега не погине него има живот вечни”. Један од његових противника, Варлаам Калабријски, учио је да се Бог не може никако спознати другачије него мисаоно и да суштинско познање Бога није могуће спољашњим чулима. Вера древне Цркве и вера отаца боговидаца је била вера у чуда која се непрестано у Цркви дешавају, а једно од тих чуда је да човек преко учествовања у светим тајнама може постати бог по благодати. Преко љубави Божје и преко таворске светлости, по учењу наше Свете Цркве, и ми постајемо причасници божанских енергија и постајемо боговидци, постајемо и ми они који могу да виде Господа лицем к лицу као што су га виђали и апостоли и други док је Бог ходио овом земљом међу људима и чинио чуда, рекао је епископ Никодим

    

-У данашњем Јеванђељу чули смо причу о одузетоме кога су због мноштва народа четворица људи унела преко крова у кућу у којој се налазио Господ. Када су ушли у кућу нису ништа говорили него су га само ставили пред Господа, а тај њихов труд за брата и пријатеља је био довољан доказ Господу колика је њихова вера. Они су толико веровали да ће га Господ исцелити и имали су толику љубав према њему да су уложили сав труд да га доведу пред Господа и Он је препознавши веру њихову и труд њихов рекао одузетоме: „Сине, опраштају ти се греси твоји“. Када су то чули књижевници који су били присутни, они нису могли то да схвате, јер нису имали веру у Господа и та реченица у њима је изазвала помисао ”ко може опраштати грехе сем једног Бога?” Људи обично мисле да је теже исцелити болест и болесника него опростити грехе, а Господ нам овде показује да морамо прво да нађемо узрок те болести. За Господа узрок болести је грех, па му Он зато и опрашта грехе, да би овај могао да буде исцељен. Тако и ми треба да се трудимо да се спасавамо кроз своју веру и кроз подвиг и труд у овоме свету на пропутовању ка Царству небеском. Да учествујемо у светим тајнама, да постимо и исповедамо се и да кроз то будемо причасници божанских енергија. Али поготово треба да будемо добри пријатељи и да се трудимо око својих ближњих, да свима опраштамо грехе и да тражимо опроштај од свих, па и од непријатеља наших и од оних који су нам зло наносили, поручио је епископ Никодим.

    

Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Православие.Ru рассчитывает на Вашу помощь!
Комментарии
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBookВКонтактеЯндексMail.RuGoogleили введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • В воскресенье — православный календарь на предстоящую неделю.
  • Новые книги издательства Сретенского монастыря.
  • Специальная рассылка к большим праздникам.

Новые материалы

Выбор читателей

×