Владика далматински Никодим богослужио у Книну

У книнском храму Покрова Пресвете Богородице 24. марта 2019. године сабрао се велики број верних како би уз свог Епископа на светој архијерејској Литургији узнели зајендичку молитву Господу.

-Данас прослављамо успомену на Светог Григорија Паламу који је живео је почетком четрнаестог века. Био је Архиепископ солунски и као православни мистик и боговидац проповедао је Преображење Господње. Наиме, у то доба су се водили спорови између Истока и Запада, између православне и западне духовности, тј. око виђења таворске светлости, беседио је Преосвећени Епископ далматински г. Никодим о дивном светитељу коме је посвећена друга недеља Часног поста.

-Свети Григорије Палама је одбранио православну веру доказавши да смо ми људи, који се надамо на Васкрсење и живот вечни, причасници божанских енергија од којих је једна од највећих Божја љубав, јер Бог тако заволе овај свет да је ”дао Сина свог Јединородног да свако ко верује у њега не погине него има живот вечни”. Један од његових противника, Варлаам Калабријски, учио је да се Бог не може никако спознати другачије него мисаоно и да суштинско познање Бога није могуће спољашњим чулима. Вера древне Цркве и вера отаца боговидаца је била вера у чуда која се непрестано у Цркви дешавају, а једно од тих чуда је да човек преко учествовања у светим тајнама може постати бог по благодати. Преко љубави Божје и преко таворске светлости, по учењу наше Свете Цркве, и ми постајемо причасници божанских енергија и постајемо боговидци, постајемо и ми они који могу да виде Господа лицем к лицу као што су га виђали и апостоли и други док је Бог ходио овом земљом међу људима и чинио чуда, рекао је епископ Никодим

-У данашњем Јеванђељу чули смо причу о одузетоме кога су због мноштва народа четворица људи унела преко крова у кућу у којој се налазио Господ. Када су ушли у кућу нису ништа говорили него су га само ставили пред Господа, а тај њихов труд за брата и пријатеља је био довољан доказ Господу колика је њихова вера. Они су толико веровали да ће га Господ исцелити и имали су толику љубав према њему да су уложили сав труд да га доведу пред Господа и Он је препознавши веру њихову и труд њихов рекао одузетоме: „Сине, опраштају ти се греси твоји“. Када су то чули књижевници који су били присутни, они нису могли то да схвате, јер нису имали веру у Господа и та реченица у њима је изазвала помисао ”ко може опраштати грехе сем једног Бога?” Људи обично мисле да је теже исцелити болест и болесника него опростити грехе, а Господ нам овде показује да морамо прво да нађемо узрок те болести. За Господа узрок болести је грех, па му Он зато и опрашта грехе, да би овај могао да буде исцељен. Тако и ми треба да се трудимо да се спасавамо кроз своју веру и кроз подвиг и труд у овоме свету на пропутовању ка Царству небеском. Да учествујемо у светим тајнама, да постимо и исповедамо се и да кроз то будемо причасници божанских енергија. Али поготово треба да будемо добри пријатељи и да се трудимо око својих ближњих, да свима опраштамо грехе и да тражимо опроштај од свих, па и од непријатеља наших и од оних који су нам зло наносили, поручио је епископ Никодим.