Владика Методије: Смиреноумље гради трпљење, а трпљење – љубав (видео)

Овогодишње великопосно братско сабрање мушког монаштва Митрополије црногорско-приморске почело је јутрос у манастиру Стањевићи Светом архијерејском литургијом пређеосвећених дарова коју је служио викарни Епископ диоклијски г. Методије, уз присуство и молитвено учешће Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија.

Владика Методије је на крају Службе подсјетио на ријечи преподобног Серафима Саровског да је циљ хришћанског живота стицање благодати Духа Светога.

„А Јеванђеље нам каже на који начин ми треба то да постигнемо и тим путем идемо – подражавајући наравно Христа, Његов живот. Али не само спољашњим видом, начином и стилом живота, него оно што је најважније и најбитније – да Христа и Његов живот и Његову науку подражавамо најдубљим бићем нашим“, рекао је Епископ диоклијски.

Казао је да се та спољашња форма монашког начина живота кроз историју мијењала и унапређивала.

„Али увијек је остајала та суштинска, најдубља форма и образац хришћанскога живота подражавања Христа, испуњавања Његових заповијести и Јеванђеља Христовог“, казао је он.

Владика је нагласио да Свето предање учи да се без трезвеноумља не може почети ни достићи прави и истински духовни живот.

„Не може без посматрања и стражења над својим умом, својим мислима и помислима, својим покретима унутрашњим и свим оним што те мисли и помисли производи у нама и нашем бићу“, објаснио је Владика.

Владика Методије је рекао да то посматрање и стражење и предавање Христу унутрашњега, а не спољашњега човјека значи прихватање крста Христовог.

„Односно онога што нам живот и што нам Господ шаље у сурет. Ми, наравно, на то не можемо утицати, али, као што Свети Оци кажу, можемо утицати на то како ћемо се ми у околностима које нас задесе понијети. А без тог трезвеноумља ми не можемо бити свјесни онога што се дешава у нама. А ако тога немамо, онда се ми поистовјећујемо са свим оним мислима и мисленим процесима који нам однекуд долазе и дешавају се у нашем разуму и нашем уму. А тим усаглашавањем са њима, ми у том несвјесном стању скрећемо са Христовог јеванђелскога пута“, додао је он.

Нагласио је да трезвеноумље даје цјеломудреност.

„А цјеломудреност – смиреноумље. Кад се утиша ум тада човјек обитава у једном дубљем мјесту, у срцу своме. И тада и ум силази у срце. И ту, у тој умно-срдачној молитви и предавању Христу Богу, ми се купамо у Божанским енергијама благодатним, што је циљ нашега живота. А смиреноумље гради трпљење, а трпљење највећу од свих врлина – љубав којом нека нас Господ окупа да га можемо свим својим бићем и свим својим срцем љубити, и Њега и ближњега свога и цијелу творевину Његову, са свима светима нашима, и сада и у вјекове вјекова“, закључио је Владика Методије.

Послије Свете литургије у великој сали манастирског конака одржано је сабрање монаштва. Митрополит Амфилохије је са очинским ријечима упутио поуке за узрастање у духовном усавршавању монаха и на личном плану и у погледу живота манастирске заједнице.

С обзиром да се ове године обиљежава 800 година аутокефалности СПЦ и настанка Зетске епархије – Митрополије црногорско-приморске, монах др Павле Кондић одржао је предавање о досадашњих осам вјекова историјског хода српског монаштва. Посебну пажњу предавач је посветио жртвама из редова српског монаштва током Првог свјетског рата али и истакао духовни допринос иако малобројног монаштва које је одржало континуитет до обнове крајем 20. вијека.

Сабор је окончан братском трпезом током које су пјеване духовне пјесме на челу са стиховима у част Светог оца нашег Саве:“Ко удара тако позно“.

Радосав Рајо Војиновић

Фото: Јован Д. Радовић