Слобода обновљеног живота

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Тело Господа нашег Исуса Христа Његови ученици су скинули са Крста и положили у гроб. Васељена је замрла у предосећају највећег догађаја. А ми смо се данас окупили у храму, због љубави и верности која је покретала и жене-мироносице, Јосифа Ариматејског и друге ученике.

Ово је достојно сваког подражавања и похвале. То се не односи само на оне међу нама који су се усрдно подвизавали у току Великог поста и Страсне седмице, већ и на оне хришћане који су се тек данас сетили свог имена, који су дошли у храм и смогли снаге да очисте своју душу покајањем ради сусрета с васкрслим Христом. Они су учинили оно што су могли и њихов подвиг је такође велик пред Богом.

И овој радости која се ближи, радости због Христовог васкрсења, о којој смо данас већ чули у одломку из Јеванђеља, придружују се и обичне људске радости блиске сваком од нас. Спремамо се за празник, за свечаност, за примање гостију, за то да разменимо честитке и с пријатељима, и с непријатељима, да се целивамо и радујемо у току ових дивних дана.

Међутим, често, и многи то знају на основу сопственог искуства, први дани ове светковине бивају помрачени због отежалог тела. Сад су многи на освећење донели куличе, јаја, пасху и друга јела, и то нас такође радује. Међутим, често се дешава да се већ у Светли понедељак или уторак наше сирото тело мучи и пати, а душа је оптерећена разним догађајима који су нас задесили у току ових свечаних дана. Зашто се то дешава?

Ово се често дешава зато што једноставно не схватамо истинску суштину ствари. Цар над царевима и Господ над господарима долази да се закоље и да се да на Храну вернима. То је наша главна Храна и оно због чега је Господ дошао. Он нам даје Своје Тело и Крв као храну, а ми заборављамо овај главни празник, главни извор нашег живота и наше вере. Зато нас земаљска јела и разоноде често тако лако оптерећују и одгурују од нас Божанску благодат која се на посебан начин излива у Васкршње дане.

Господ нам је донео велику победу, слободу обновљеног живота, слободу од греха. На то нас данас подсећа Божански апостол: Тако се с Њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу (Рим. 6, 4).

Ево због чега је Христос био погребен и распет. Данас пакао дрхти, пакао стење, он плаче и пати зато што Господ улази у њега и ослобађа сужње. То треба да имамо на уму.

Позвани смо да у овим данима и у свим данима свог живота будемо доносиоци управо добре вести о овој великој слободи, слободи васкрслог Христа, Који је победио смрт. Позвани смо да благовестимо Христово победничко васкрсење, да будемо благовесници победе над грехом, а не да будемо људи оптерећени страстима и јелима, који желе само световну утеху и уживања.

Јер што је умро, греху је умро једном за свагда; а што живи, Богу живи (Рим. 6, 10), – каже Господ устима Свог апостола.

Тако и ви сматрајте себе мртвима за грех, а живима за Бога у Исусу Христу, Господу нашем.

Амин.