Гашење кандила

Турци су рушили хришћанске богомоље, разапињали свештенство, набијали на колац хришћане, спаљивали светитеље, али Црква Христова је остала и опстала; Зна ли Он да је то једина “идеологија” која живи два миленијума

Диван је човек председник, суверено самоуверен. Моћан к’о Тито и мало јачи. Што више афера, он усправнији. Уверљив до непрепознатљивости. Знојав од надахнућа. У гарду одбрамбеном – за народ и државу. Ту му НАТО не помаже. Мора сам да брани “европска хтјења и савремене амбиције црногорског друштва”!

Пета колона маршира и “опструира”, још у мантијама. “Гаси кандила!” -зваће се последњи обрачун црногораца самих са собом.

Почело је са нацијом, декретом након револуције. Укинули су један народ и променом мозга или колективном хипнозом, која у Црној Гори траје од 1944, створили други. Одрекли су се територије са којом је Краљевина Црна Гора ушла у Велики рат. Обезглављен је Ловћен рушењем Његошеве заветне и гробне цркве, симбола најузвишеније српске богомоље слободе. Језик и ћирилично писмо одолевали су више од пола века силовању идентитета. Да би га унаказили, додали су још три слова, уводећи чиргизовани (по Аднану Чиргићу) црногорски језик. Признали су такозвано Косово, разменили амбасадоре, ујединили мафију.

На крају, како најављује Он, тамо Он, рекла би моја прабаба Илинка (тако је ословљавала Тита), креће се у “освајање” или рушење Цркве. Физичко или институционално, сасвим свеједно. Терор је терор, ма како се манифестовао. Црква у Црној Гори није само вертикала духовности двоименог народа идентичног духа и крви, већ вертикала црногорске државотворности. Савремена црногорска држава је израсла из Цетињског манастира у коме су до 1851. године столовали њени господари са владичанским жезлом у рукама и панагијом на прсима. Мач и јатагани били су њихове основне инсигније, а мото борбе у одбрани тог малог простора био је: “ За крст часни и слободу златну”.

Петар I Велики Србима у Црној Гори “који независни живе у својим претврдим горама и вјечно с Турцима рат имају и да су под руководством само једног свог православног владике…”, како наводи Сима Милутиновић Сарајлија у својој књизи “Историја Црне Горе”, пише: “Турци варвари, Христове цркве и православног народа гонитељи, многих држава и земаља неправедни завојевачи, многих цркава и манастира рушитељи.”

Турци су рушили хришћанске богомоље, разапињали свештенство, набијали на колац хришћане, спаљивали светитеље, али Црква Христова је остала и опстала.

Зна ли Он да је то једина “идеологија” која живи два миленијума. Каже: “Вратићемо аутокефалност црногорској цркви”. Чиме? Кешом и куповином гласова у Васељенској патријаршији?! Декретом партије?! Не искључујем НАТО интервенцију. То је већ могуће. Али и Трамп је категоричан: “Мало морген да ратујемо због неких тамо надобудних и конфликтних Црногораца.”

Некада самосвојних, пркосних и поносних, данас отуђених и располућених у покушају да одбаце историјско бреме истине.

Господар је у Никшићу добио аплауз када је обећао “враћање” аутокефалности црногорској цркви. Шта да се врати? Нешто што никада канонски није постојало? Коме? Којој цркви?

Под тим називом, такође, никада није постојала црква у Црној Гори. Али маса аплаудира Господару чим први ред споји дланове.

Феномен масе која пљеска на тему у коју се разуме колико и сам говорник, велемајстор да елиминише властито мишљење, може се упоредити са гладним мачкама чији инстинкт реагује на сваку шерпу без обзира шта се у њој налази. Дотична страначка супстанца, општински организована и поданички обликована, са истом енергијом подржала би Господара да је саопштио да ће Мишко Вуковић постати први аутокефални поглавар. То што ни они ни Господар немају појма шта је црква, како је настала, из чега црпи аутономију, какав је статус био цркве у Црној Гори, зашто су митрополити црногорски носили титулу егзарха трона Пећкога, зашто су рукополагани у Петрограду или Сремским Карловцима, то никога не занима. Ако иједан од тих пљесконошаца или сам Господар буду знали “Исусову молитву”, да не помињем “Оче наш” или “Вјерују” (Симбол вере) спреман сам да се трајно повучем са јавне сцене. Да заћутим.

“Црква треба да буде одвојена од државе”, поручује државник у следећој реченици. Прећуткује да се држава одвојила од разума и реалности.

Зар такозвана Мирашева црква није део државног пројекта!? Пропалог и потонулог. Без народа, без благослова и свештенства. Тај калем се осушио! Шта је следеће? Раскол? Претње, уцене, трговина? Можда ће део клира сести на тај канабет, али шта ће са народом? Како натерати верујући народ да следи неверујуће попове? Господар оптужује Митрополију црногорско-приморску да чува верски монопол. Каква лаж, господине Председниче! Постоји ли Исламска заједница у Црној Гори, Римокатоличка црква, Јеврејска заједница, као монотеистичке религије? Зар није држава регистровала сијасет мањих верских организација, међу којима су и деструктивне и аутодеструктивне секте или псеудорелигијске организације, каква је и такозвана или самозвана Црногорска црква, састављена од живописних личности регрутованих из разних цркава и васпитно – поправних установа?

Оно што Господар прећуткује или игнорише је да поред свих притисака, дискриминације, српска црква у Црној Гори ужива највећу (двотрећинску) популарност код народа. Овај реторички жонглер у свом надахнућу оптужује српску цркву да опструира функционисање правне државе, а то објашњава дефиницијом Коминтерне о великосрпском хегемонизму. (Није искључено да у следећем наступу председника српска црква прерасте у организовану криминалну организацију или екстремно политичко крило руског империјалистичког пројекта.) Ова оптужба, посматрана кроз чињеницу да његова фамилија још једино српску цркву у Црној Гори није приватизовала, не искључује брутални обрачун као опомену Србији и даљи покушај дискредитације Русије. Чак су Американци упозорили да је смешно оптуживати Русију за тзв. државни удар у Црној Гори. Та судска фарса завршиће се историјском поделом зоне интереса великих сила. Менталне последице по спољну политику Црне Горе биће разорне, попут земљотреса, с’ тим што пукотине неће бити таквог капацитета да се склоне главни протагонисти интензивног понижавања аутохтоног народа и његових тековина.

Нажалост, ово није први покушај да безбожници јуришају на Цркву.