За Христољубиву војску

Поводом Видовдана, празника посвећеног Светом Кнезу Лазару и свим Светим српским мученицима, који смо прослављали ових дана, о Косовском завету или Светосавском завету и његовом значају за идентитет српског народа разговарали смо са младим историчарем Немањом Девићем.

Било је речи и о злоупотребама Косовског завета у политичке и идеолошке сврх, о неразмевању негове суштине јер се атеистичким тумачењем појма „небески народ“ збуњују верски неупућени људи, али и подсмевању ономе што је нашим прецима било вредно живота у борби за КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ.

Нагласили смо и виталност тог најзначајнијег обележје српске самосвести која је дубоко урасла у косовско опредељење те да ће, и после најдубљег преоравања, понека жилица ипак избацити нове изданке, како је својевремено рекао историчар Радован Самарџић.

Осврнули смо се и на то како се отпор промени свести нашег народа пројављује у ово време на пример у реакција деце у школи у Апатину када су америчком амбасадору, када им је на предавању показао карту без Косова и Метохије, скренули пажњу да то нису границе Србије, или када су осмаци и матуранти недавно на крају школске године клицали српском Косову, носили мајице са натписом „Косово је Србија“, певали „Христе Боже распети свети“, „Догодине у Призрену“ и махали српском тробојкама.

Огроман новац и труд разних домаћих и страних организација усмерен на испирање мозга младих од српског национализма, на њихове велико разочарење, очигледно није дао значајније резултате.

Порука овог разговора свима нама који данас верујемо у Лазареве идеале јесте да будемо спремни да их личним примером сведочимо сваки дан, и у миру и у рату, као што су то некада радили наши славни преци али и они најбољи међу нама у овим временима.