Православный календарьПравославный календарь Сретенский монастырьСретенский монастырь
Ответ прот. Вячеславу Рубскому: достоинства «нового платья короля»
Прот. Вадим Леонов
В нашей дискуссии я обращаюсь к о. Вячеславу как православный священник к православному священнику.
Как бывший ректор Пятидесятнической семинарии принес Православие в Пуэрто Рико
Свящ. Григорий Юстиниано
Я так плакал, что мои очки были полны слез. Это были смесь счастья и святости – того, что я давно искал.
Как Бог через людей мне помогал в самых трудных жизненных обстоятельствах
Алексей Петрович Арцыбушев
Я принял решение: пусть я здесь, в этом ящике, должен умереть, но только чтобы из-за меня никто не сел.
«Чаёк с мощами»
Произносил ли старец Николай Гурьянов слова «мощей нет, их сожгли» про останки Царской семьи?
То, что сейчас преподается нам как откровение старца Николая, на самом деле является некими духовными фантазиями рабы Божией Нины, которую никто никогда не видел.
«Фолк-кэмп», или Две недели погружения в фольклор
Арсений Симатов
Чем больше соотечественников станут причастны к нашей традиционной культуре, тем крепче надежда, что русский народ продолжит свое бытие на земле.
«Человеческая душа жива лишь тогда, когда ищет Бога»
Митрополиту Тихону — 65!
Антрополатрия в эпоху постмодерна, или О «богообщении» прот. Вячеслава Рубского
Прот. Вадим Леонов
Предлагается радикальная смена религиозной парадигмы – перейти от взаимодействия с Богом к взаимодействию с людьми и самим собой.
О русском духовенстве накануне революции
Воспоминания свт. Мардария Ускоковича
В первые месяцы русской революции во многих епархиях происходил феномен, на первый взгляд казавшийся удивительным. Священники собирались излить ярость на своих архиереев. Мне не раз пришлось наблюдать подобные сцены, но меня это не удивляло.
Доктор
Марина Поздеева
Столичный доктор лечил лучше здешних лекарей. Поднимались на ноги те, кто и не надеялся… А денег не брал.
«Христианство самодостаточно и не нуждается в каких-то особых формах и начинках»
Мон. Софроний (Вишняк)
Мы не доверяем Церкви – столпу и утверждению истины – и излишне оптимистично смотрим на человеческие возможности познания.

Петровданска литија улицама Бијелог Поља

Епархија будимљанско-никшићка и Српска православна црквена општина Бијело Поље организовали су данас прославу Петровдана, а стотине православних вјерника учесвовало је у молитвеном ходу улицама Бијелог Поља у част светих апостола Петра и Павла.

    

Традиционална Петровданска литија кренула је од 18 часова од цркве Светих апостола Петра и Павла, а вјерници су носећи иконе уз молитву, ходали до цркве Светог Николе у Никољцу. Литију су предводили епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије и рашко- призренски Теодосије, са бројним свештенством и монаштвом.

Колона вјерника кренула је од цркве светих апостола Петра и Павла у 18 часова, улицама града до цркве светог Николаја Мирликијског у Никољцу, а заустављана је на више градских раскршћа и на централном тргу, одакле су упућивани благослови и молитве за напредак Бијелог Поља.

Честитајући празник заштитника града, светих апостола Петра и Павла, владика Јоаникије је казао да нас они пред лицем и престолом Божјим заступају својим молитвама.

“И од бога са неба, покривајући нас својим молитвеним покровом ниспошиљу нам благодат, јачају вјеру у срцима нашим, љубав и све врлине. Данас цијела православна васељена се сабира око имена Божијега и око имена светих апостола и испуњује се древно пророштво да ће сви народи прићи дому Божјем. А све народе у васељени приводе Христу Господу у дом Божји свети апостоли Петар и Павле”, бесједио је владика Јоаникије.

Он је заблагодарио Преосвећеним Епископима милешевском Г. Атанасију и рашко-призренском Г. Теодосију, који су, на овај велики празник, дошли да учествују у свештеном ходу кроз Бијело Поље.

„Хвала Владици Атанасију, који нам доноси своју љубав, благослов од гроба Светог Саве, манастира Милешеве и своје Епископије, љубав свештенства и народа. Иако смо двије Епархије, али смо једно у Христу Господу и браћа, то је потврдио наш драги Владика Атанасије, његово свештенство и народ, који су нам дошли да заједно учинимо овај свештени ход кроз Бијело Поље и да заједно примимо благослов Светих првоврховних апостола Петра и Павла“.

„Посебно благодаримо нашем брату у Христу, Владици Теодосију, који нам доноси своју љубав са мученичког Косова и Метохије од распетих, али славних и великих, свеопштих српских светиња. Видимо, како је тешко Владици Теодосију, његовом свештенству, монаштву и народу, али они све подносе христолико, носећи свој крст, не жалећи се, не ропћући, него у славу Божју. Са њихових лица, у овим најтежим временима, сија радост свете православне вјере и дубоки оптимизам, јер, остајући вјерни Крсту Христовом, њих кријепи сила Часног и животворног Крста и слава Васкрсења Христовог их обасјава. Наш Преосвећени владика Теодосије стоји као стуб и сабира свој народ око престола Божјег, с њим заједно његово свештенство“, казао је Епископ Јоаникије.

На срдачној, братској добродошици захвалио је Преосвећени Епископ Теодосије, који је честитао празник Светих апостола Петра и Павла, преносећи благослов и љубав мученичког Косова и Метохије.

„Шта нам поручују данашњи празник и врховни апостоли Христови, Свети ученици Божји проповједатељи? Оно што је Црква, стално, упућивала вернима - да имамо, на првом месту, веру у Распетог и Васкрслог Христа Господа нашег, да имамо наду у Господу и да имамо љубав, коју показујемо, најприје, према Богу, Цркви и светињама, а онда и једни према другима. То је оно што ми приносимо Богу и роду своме, а све остало је од Бога. Тако су апостоли Петар и Павле, први рибар, неук и страшљив, док није примио Духа Светог, силу Божју, а други, будући учен, али гонитељ Цркве, такође, примио силу Божју. Постали су првоврховни апостоли и они су походили васељену, не оружјем, не земаљским, већ речју Божјом“, бесједио је Владика Теодосије.

Сви ми, додао је Владика, који живимо на просторима где су живели наши преци, у времену, које нимало није лако да опстанемо на путу Божјем, уздамо се, управо, у силу и благодат Божју.

„И ми, данас, треба да будемо као апостоли Петар и Павле, да се више уздамо у Бога и силу Његову, да нас то одржи, да нас Господ охрабри да исповедамо истину и правду Његову, а Он нас неће оставити, иако у искушењима, невољама, често, у опасностима. Господ је рекао да ће бити с нама у све дане“, поучавао је Владика.

Српски народ на Косову и Метохији, данас, на тим просторима, живи, по ријечима Преосвећеног Епископа, вјером и надом, као што су то чинили њихови преци, са вјером да их Господ неће оставити, да ће помоћи, а са надом да ће опстати и да ће доћи боља времена.
„Да ће доћи оне генерације, наши потомци, који ће бити бољи од нас и којима ће Господ дати да учине оно што ми данас, можда, нисмо у стању или не можемо да чинимо. Са том вером и надом опстајемо, заједно са нашим светињама, нашим светитељима“, казао је Његово Преосвештенство владика Теодосије, подсјетивши да Свети краљ Стефан Дечански није напуштао Свете Дечане, ни у Првом свјетском рату, када је народ бјежао са тих простора, па су се Срби вратили не, како је казао, силом земаљском и нашим снагама, него нашом вјером, а силом и вољом Божјом.

„Тако ми данас опстајемо како на Косову и Метохији, тако опстају православни хришћани и овде у Црној Гори, и у Рашкој области и свуда. Није лако, јер Господ је рекао: Ако су мене гонили, и вас ће гонити; наше је да исповедамо веру у Господа, да заступамо истину и правду Божју, а остало је све Божје, Он ће дати оно што нам је потребно за спасење, на првом месту“, поручио је Епископ рашко-призренски Теодосије.

У име Црквене општине Бијело Поље традиционално Петровданско сабрање поздравио је Ранко Дамјановић, предсједник. Он је навео да је у Бијелом Пољу, на свечан и величанствен начин, прослављен велики јубилеј 800 година аутокефалности наше свете Цркве и 800 година постојања Епископије будимљанско-никшићке.

„Међутим, морамо да се сјетимо и јубилеја, који су настали за нашег живота, а ове године се навршава 20 година епископске службе нашег Владике Јоаникија. Сви знамо како је ова Епархија расла под његовим руковођењем. На територији наше Општине `90.-их година смо имали свега пет цркава у којима се могло служити“.

„Данас, благословом и трудом Преосвећеног Епископа Јоаникија, и нашим заједно с њим, имамо 28 цркава, седам парохијских домова и конака, имамо велику духовну активност, познате су наше академије и литије, помажемо народ. Досад смо помогли да се обнови и направи 13 кућа, отворили смо и Народну кухињу за гладне. Зато је Црквена општина Бијело Поље одлучила да, на овај велики и свети дан, у име свих нас, Владици Јоаникију уручи на дар панагију и крст. На тој панагији се налази икона Мајке Божје, са жељом да чува нашег Владику и да се он моли за нас Мајци Божјој“, казао је Дамјановић.

Дарове је Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију уручио протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски.

Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Православие.Ru рассчитывает на Вашу помощь!
Комментарии
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBookВКонтактеЯндексMail.RuGoogleили введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • В воскресенье — православный календарь на предстоящую неделю.
  • Новые книги издательства Сретенского монастыря.
  • Специальная рассылка к большим праздникам.

Новинки издательства
«Вольный Странник»

Новые материалы

Выбор читателей

×