Призренска летња духовна школа 2019

Светом архијерејском Литургијом у манастиру Високи Дечани коју је служио владика рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење игумана о. Саве, дечанских свештенослужитеља о. Андреја, Серапиона и Кирила и јереја Марка Којића из Београда, прослављен је празник Светог Прокопија и обележен крај друге Призренске летње духовне школе.

Велику дечанску цркву поред тридесетак верника са Косова и Метохије, испунило је педесет петоро студената из разних крајева Србије, са различитих факултета, који су од 16.јула боравили у косовско-метохијским светињама у оквиру Призренске летње духовне школе.

У беседи коју је произнео по прочитаном одељку из Јеванђеља, игуман дечански архимандрит Сава је рекао да је ,,Господ свуда и никога не оставља равнодушним - како обичне људе, тако и оне зле духове који добро знају ко је Он".

     Игуман је говорио и о значају свете тајне крштења, осврћући се на крштење четири полазнице Призренске летње духовне школе које су се непосредно пре литургије у Дечанима и крстиле. Свету тајну крштења је у манастирској капели обавио јеромонах Петар Дечанац, а новокрштене девојке Бојана, Драгана, Милица и Марија су са својим кумовима узеле учешћа у светој литургији и по први пут примиле свето причешће.

       -Господ нас стално учи да је цео наш живот једна стална промена ума, нашега начина размишљања и делања, како бисмо заживели новим животом, а управо је у томе и смисао свете тајне крштења- рекао је игуман дечански отац Сава и додао:

   -Да устрајемо у нашем путу како бисмо се удостојили те вечне, благе радости коју је Господ припремио за све оне који Га љубе.

     На крају Литургије је владика Теодосије освештао славско жито принето Светом Прокопију, а за здравље и спасење сабрата манастира Дечани, оца Прокопија. Владика Теодосије је беседио о Св Прокопију, честитајући имендан оцу Прокопију и између осталог казао да су и Св. великомученик Стефан Дечански и Св. Прокопије показали велику љубав према Христу, напоменувши да се свети Стефан Дечански одликовао великим смирењем, на које смо и ми позвани. Владика је рекао да је промислом Господњим сабрат дечански о. Прокопије лишен физичког вида, али да му је "Господ дао оне духовне очи које познају Христа", а "то је наша вера којом можемо познати и видети Христа".

-Данас, такорећи када немамо пријатеља, када су се сви окренули против нас, наш поглед може да буде усмерен ка Небу, јер немамо више где да се крећемо по хоризонтали. А то је наша предност - истакао је владика Теодосије и додао да "ако служимо земаљским стварима, другим боговима, људима овога света и заборавимо на истинитог Бога - онда се ми удаљујемо од Бога а не Бог од нас".

   Владика је благословио полазнике Призренске летње духовне школе пожелевши да благослов светиња које су посетили понесу са собом, да их тај благослов дуго прати и да свуда сведоче осећај који су стекли током ове школе: „Да је Косово и Метохија живо и да као такво никада не може бити отето и одузето нама који смо овде и онима који Косово и Метохију носе у својим срцима“.

   Владика је поучио полазнике школе да не исповедају веру само речима већ да те речи морају сведочити и потврдити и својим животом и да и после одласка са Косова и Метохије, где су се сусрели са светињама и примили ,, благодатну воду од које се никад не жедни“ наставе да живе у духу православне вере, да посте среду и петак, постове ,, не зато што је то потребно Богу, већ зато што то нама треба“ и да подржавају Косово и Метохију и свој народ:

-Потребно је не само речима да волимо и подржавамо Косово и Метохију и наше људе који живе на овим просторима, већ и да их посећујемо и да тиме покажемо да Косово и Метохија није само један географски појам, једна територија која је важна само онима који овде живе, већ да су Косово и Метохија много више од тога: наше биће, наш живот, наше постојање- – поручио је Владика Теодосије.

   Свим полазницима Призренске летње духовне школе игуман Сава је уручио сертификат са благословом владике Теодосија, који је рекао да ће то признање бити не само обичан доказ и сећање да су били у тој духовној школи, већ је то и обавеза да треба поново да дођу на Косово и Метохију и уз народ који овде живи.

     Након свете Литургије, студенти са својим вероучитељима су се још дуго задржали са оцем Савом на чардаку манастирског конака, а потом и за трпезом љубави, добивши много поука и одговора на питања која су их мучила.

     Милан Денчић студент четврте године историје на Филозофском факултету у Београду је већ долазио на Косово и Метохију, али је први пут у оквиру Призренске летње духовне школе.

   -Ову школу организује група младих вероучитеља и неколико свештеника који су повезани на више начина са Косовом и Метохијом, па смо имали одличне водиче. Овде нисмо само туристички да обиђемо и да се фотографишемо, већ овде смо у живом додиру са нашим народом, са нашим монаштвом и са свештенством, заједно се причешћујемо, молимо се Богу, ручамо, певамо, и заиста искуство које бих могао свакоме да препоручим. Ево овде нас има преко педесет са разних факултета: техничких, природних наука, друштвених, студенти разних профила, али смо сви препознали ту непропадљиву вредност коју наш народ и наша црква чува на простору Косова и Метохије. Обишли смо средњовековне призренске цркве, били смо у Драганцу, Зочишту, Девичу, Грачаници, Дечанима, Пећкој Патријаршији. Мислим да свако ко сматра себе да је Србин и Православац да мора да дође и да види све то и како је осликана дечанска црква и мошти Светог Краља које изливају ту благодат на овај храм и Пећку Патријаршију седиште наше цркве и мошти многих архиепископа, патријараха. Има овде чаробних људи, да споменем оца Илариона из Драганца, ево и оца Саве у Дечанима, који нам је беседио овде на један диван начин. Мислим да је ово једно окрепљујуће искуство за све нас који смо овде били ових дана и мислим да би требало да се уведе да се на крају основне и средње школе наша деца обавезно доведу овде да виде све ово, јер ово је заиста нешто што свако треба да обиђе.

Студент Алекса Цакић из Београда је први пут дошао на Косово и Метохију у оквиру Призренске летње духовне школе.

- Добио сам много више од тога што сам очекивао. Ово је седиште наше земље, има толико манастира и светиња које сваки Србин и сваки Православац треба да обиђе и да осети ту повезаност са Духом Светим, са Богом која је овде неизмерно велика. Свако ко дође нешто осети, неку промену у себи и ја сам лично осетио велику промену у погледу на свет, на људе, на ту релацију Косовои Метохија- Србија, на те људе на Косову и Метохији који имају много више љубави и среће, али имају и стрепње јер је у данашње време тешко бити Србин, поготово у неким срединама у Ораховцу нпр. где људи живе у једној улици и где ти свако дете приђе, осмехне се жељно пријатеља, или у Великој Хочи где су сви пријатељски настројени. Људи су пријатни, што нема у Београду где су се људи отуђили, не верује се у Бога, не иде се у цркву, не поштује се традиција наша стара, и жели се да се одрекнемо ње. Мој свеопшти утисак Косова и Метохије је да је то предивно место, свето место. Сваки манастир је прича за себе, сваки град има своју историју. И сваки град желим да обиђем, што је могуће више да сазнам о нашој традицији, нашој историји за коју не знамо толико много да л што смо незаинтересовани ил што нема у медијима. Овде имамо наше људе, овде смо живели толико векова, толико културе и душе нашег народа је уткано у Косово и кад неко дође и види тешко да се равнодушан оде и да се не врати. Ја лично кажем за себе да ћу се вратити. Сваки манастир је прича за себе, али све уједињује тај утисак колико су људи овде молитвени, присуство Бога и није све како изгледа, како се прича да то може да се реши на неки начин видећемо који, ал би требало да се сви потрудимо да схватимо, да сви дођемо да обиђемо те људе, да им дамо снагу да они и даље ту живе, ту остану. Сваки човек се брине за безбедност, али могуће је и треба дати подршку и максималну помоћ тим људима, слати помоћ и прилоге и све што треба како би им олакшали боравак. Сваки Србин треба доћи на Косово и Метохију јер овде је духовна колевка нашег народа.

Јелена Кужелка из Беле Цркве је прошле године учествовала у Призренској школи , и у Дечанима је крштена, а ове године је дошла да присуствује крштењу својих сестара Бојане и Драгане.

   -Од прошле године када сам била на Косову и Метохији имала сам жељу да поново дођем, да се вратим. Желела сам да поново доживим све то и било је заиста фасцинантно јер не можемо да кажемо да је овако или онако стање на Косову и Метохији већ да се све то треба доживети и после тога сабрати утиске. Призренска духовна школа је јединствена почев од односа људи у овој школи који је прилично присан , мислим да је сам однос везан за ово подручје и да је то оно што носи Косово и Метохија, да се лакше отварамо. Имамо и вечерње разговоре што свима нама значи, а што се тиче манастира, не знам који бих издвојила, јер сваки манастир има нешто своје и историју и причу и енергију, али ако будем пристрасна издвојићу манастир Високи Дечани. Он је специфичан јер сам се крстила пре годину и један дан у њему. Од тад сам почела да га доживљавам као део мене.

       Јеленина прича је била пресудна и за крштење њених сестара, јер ,,није исто слушати преко телевизије те приче и када дођеш и доживиш“.

-Када сам се прошле године вратила са пута ја сам својим сестрама пет сати причала без престанка о свему што сам доживела, видела. И ево већ ове године су сестре дошле да се крсте у истој светињи. У присуству младих људи са свих страна обављено је крштење и то је порука и другима да дођу и да буду у овој школи и који нису крштени да се крсте. Овако нешто треба да се доживи.

Милица Поповић из Змајева, апсолвент на медицини, је једна од девојака која се крстила у Дечанима.

-Ја не могу описати речима све што сам доживела и осетила. Мора се доживети. Јако сам почаствована што сам на овом тлу, што сам уопште дошла, посетила нешто најзначајније, најбитније а самим тим што сам добила шансу да се крстим у Дечанима, просто невероватно. Синоћ како сам легла у кревет била сам јако узбуђена и трема и свашта нешто ме обузело и помислила сам ,,Боже, чиме сам ја то заслужила да дођем овде, имам шансу да се крстим, да упознам дивне људе који ту живе, да упознам ове дивне људе који су са мном у аутобусу... И када сам полазила на ово путовање нашла сам само једну ману, а то је да моја породица неће бити са мном. Данас кроз све ове људе ја сам осетила присуство моје породице. То су златне нити које сам извукла из свега овога... И верујте, ја нисам иста особа која је кренула на пут и која се враћа кући.

И Марија Каленић из Црвенке, из Бачке је са нама поделила своја осећања после крштења у Дечанима:

-Диван је осећај! Нисам очекивала овако нешто, нисам очекивала да ће бити крштења када сам кренула на пут и просто када је обављено крштење(обред је био у капели), било је интимније, сви смо били некако повезани. И када смо прешли сви у цркву на литургију док су се чула дечанска звона, док су монаси певали...било је предивно.   Крштење је врхунац ове школе и овог боравка за мене, али је и читаво путовање незаборавно. Обишли смо многа места, многе значајне историјске споменике, културна обележја, манастире, упознали смо се са становницима, са обичним људима који овде живе, видели смо како живе и како осећају, срели смо се са духовницима и игуманима. Али некако највећи утисак је на мене оставио књижевник и новинар Живојин Ракочевић причајући нам на Газиместану. Дао нам је историјске податке, културне податке, и имали смо утисак као да смо сви били присутни у моменту који је он описивао. Просто без ове школе ко зна како бисмо ми живели и наставили и свима је просто неопходан овакав препород.

Вероучитељ из Београда Дарко Николић, један од организатора ове несвакидашње школе је рекао су дошли на Косово и Метохију да посведоче ,,искуство нашега народа који ту живи“ али и да се баве,, једном од најважнијих тема за наш духовни и културни и национални идентитет, а то значај Царства Божјег“ и да пробају да проникну, колико је то могуће за седам дана ,,у тајну која представља срж нашег националног бића“.

     Дарко је казао да интересовање младих за овакав вид путовања и учења не јењава и да се константно пријављује велики број студената да дође и обилази српске светиње широм Косова и Метохије:

- Потпуно смо убеђени да је ово више него неопходна врста образовања младог света која има далекосежне последице за њих, али и за наше друштво у целини.

     Вероучитељ Дарко Николић је на крају поручио да су Косово и Метохија наш Сион, извор наше светлости, наша прошлост, садашњост и будућност, али не само у територијалном, већ у много дубљем, метафизичком смислу:

-Откривање значаја Косова и Метохије за нас представља најважнију егзистенцијалну потребу и мислим да могу с правом да кажем да ми као друштво немамо важнији задатак, него да се бавимо просветним радом, да се бавимо образовањем и културом младих и да се трудимо да оно што је најбоље у нашој традицији посведочимо и пробамо да клицу и нуклеус уградимо у њих и ја сам сасвим сигуран да ће резултати тог рада, ако будемо истрајавали, ако Бог да, бити такви да свако добро које можда данас и не делује могуће, бити и те како могуће. Прегаоце и Бог помаже, ако се будемо трудили и ако будемо залегли свим својим снагама за оно што је највредније сигурно је да ће и Бог помоћи, а онда са пуно оптимизма можемо да гледамо у садашњост и будућност.  

   Призренску летњу духовну школу, која је трајала од 16. до 22. јула на Косову и Метохији организовала је Епархија рашко-призренска уз помоћ вероучитеља Дарка Николића и Немање Протића из Београда и подршку канцеларије за КиМ Владе Републике Србије. Са студентима и вероучитељима на Косово и Метохију били су и протојереј ставрофор Радивој Панић и јереј Марко Којић.