Владика Јоаникије: Оно што је Божје, што је праведно, истинито и вјером засољено, оно је неуништиво

У бесједи, којом се на празник Свете великомученице Марине – Огњене Марије, 30. јула 2019, обратио вјерном народу сабраном у храму, који је, као реплика Његошеве Ловћенске капеле, подигнут у селу Оклади код Бијелог Поља, Преосвећени Епископ Јоаникије, се осврнуо на актуелна дешавања у Црној Гори.

Најављена отимања светиња, Владика је тумачио кроз чин рушења и скрнављења Ловћенске капеле од стране безумних безбожника.

„Сабрасмо се у овој црквици, Ловћенској мученици, која је овдје долетјела и ово је, такође, једно велико знамење. У своје вријеме, безбожне власти, које су владале над нашим народом, ријешиле су да понизе Његоша, све под причом да га узвисе, јер њему, као великом пјеснику, наводно, није долично да почива у једној малој цркви, иако је он оставио завештање да се сахрани у цркви, коју су његове руке подигле. То је било кршење завјета Његошевог и безумље безбожника“, оцијенио је Преосвећени Владика.

Тиме су хтјели, сматра Владика, да угоде онима, који су и раније покушавали да руше Ловћенску капелу, а први су је рушили Аустријанци. С тога, како је навео, није било чудно што су се, потом, нашли они који су припадали тој идеологији.

„Међу њима је било доста и Црногораца, који су ту злу мисао осмислили из Загреба, отуда је дошла та прича. Покојни Митрополит Данило Дајковић успротивио се том науму и доживио многе непријатности од ондашњих власти због противљења. Био је означен као назадни елемент, да се противи прогресу, новој напредној власти и добру народа, а он је само тражио да се испоштује Његошев аманет, да се његове кости не дирају и светиња не разара“, навео је Епископ Јоаникије.

Честити Митрополит црногорски Данило Дајковић се успротивио злу, али није успио у оном времену. Ипак, нагласио је Владика будимљанско-никшићки, његово противљење и његова ријеч за нас је данас од великог значаја.

„Да се није успротивио тада, не би имало смисла да ми подижемо ове црквице Његошеве, понајвише, по Црној Гори, али и у другим српским земљама. Ово је осма Ловћенска капела, која је подигнута у Епископији будимљанско-никшићкој. У Митрополији црногорско-приморској још више, а има их и у Републици Српској, Србији и по нашој дијаспори“.

„То је свједочанство васкрсења Христовог, јер из жртве те цркве никоше нове црквице по свим српским земљама. Таква је наша вјера. Оно што је Божје, што је праведно, истинито, вјером засољено, оно је неуништиво. Једино људи кратког вида и кратке памети мисле да ће неко, ако је данас у сили и власти, довијека владати и да ће довијека та прича трајати. То вјетар носи, то је пред очима Божјим дим, пара и пепео“, констатовао је Владика Јоаникије.

Указао је да се Црква у Црној Гори данас суочава са још горим наумом.

„Онда је власт рекла да Ловћенска капела, иако је била својина Митрополије, као културно добро, припада држави и донијели су такву одлуку. Шта су послије урадили са Ловћенском капелом – разорили је и оскрнавили. Данас се нешто слично догађа. Та се прича понавља на злокобан начин и свако ко има памети треба да се супростави том злу и злој намјери, да бисмо сачували завјете наших предака, јер смо ми нашим светињама завјетовани и заклети, да бисмо светиње сачували и нашем потомству чисте, неоскрнављене предали и завјет наших отаца од памтивјека“, поручио је Његово Преосвештенство.

Честитајући храмовну славу цркве у селу Оклади, Преосвећени Епископ је истакао да Света Марина брани ову цркву и све хришћане, и сви Свети и Небо Божје заступају оне који право вјерују.

„Зато се ми не бојимо и зато слободно говоримо. Без тога нема правог живота, нити праве вјере. Човјек, који није спреман да слободно каже своју мисао и своју ријеч, њему нешто му грдно фали и много пати та душа. Ми такве људе жалимо!“, закључио је, на крају свог архипастирског слова, Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.