Студенти на радној акцији у Хиландару

Фотографије лична архива     

Њихови родитељи су градили ауто-путеве и пруге „братства и јединства”, а десет студената Пољопривредног факултета традицију омладинских радних акција наставља на свој начин – одлазећи на Свету Гору да монасима помогну у виногорју. Резултат њихове десетодневне мобе је 36 тона обраног грожђа и 43 кубна метра стуцаног камена насутог на стазе уз маслине цара Душана и краљева Петра и Александра Карађорђевића. Предвођени четворицом старијих акцијаша, који памте боље време за ОРА и жуљеве које су стекли градећи земљу, били су и председник Савеза удружења учесника омладинских радних акција Србије (СОРАС) Момчило Талијан и професор Пољопривредног факултета Небојша Марковић, који годинама одлази на Хиландар како би братству српске светиње помогао у брању богатог рода у винограду.

Игуман Методије са монахом у винограду     

– Уз професора је и раније ишао понеки студент вољан да помогне, али ове године први пут је група њих отишла организовано на Свету Гору. Помагали су и у пресовању и муљању грожђа, ситњењу камена... увек редовно присуствујући и богослужењима и заједничким молитвама са монасима – објашњава Талијан, чије је удружење помогло у организацији ове мобе.

Акцијаши су младићи који су о радним акцијама из доба СФРЈ могли само да слушају од родитеља или читају у новинским архивама, а студенти су треће и четврте године Пољопривредног факултета. Махом су са смера Биљна производња, а заједнички именитељ им је и то што су ради да помогну свима којима је то неопходно, због чега су ове године и основали Клуб поклоника доброчинитељских моба. Прво добро дело било им је одлазак на Хиландар.

Добар род обећава квалитетно вино     

– Ово ми је прва званична моба, мада се у месту одакле сам, а то су Лучани, негује та традиција узајамног помагања међу комшијама. Ако то рачунамо, онда ми ово није прво искуство те врсте. Али свакако је нешто посебно, имајући у виду да је реч о једном од најзначајнијих средишта српске културе и духовности – објашњава за „Политику” Александар Виторовић, председник клуба.

Радило се ударнички – у две смене, уз буђење у шест ујутру, а међу грожђем су били већ у седам. Како су на Светој Гори били у време највећих врућина, правили су паузу од поднева па док сунце мало не умине, да би се у виноград враћали чим жега попусти. Предахе су правили уз грожђе, хладну лубеницу и по коју чашу вина. А недеља је била дан када су се одмарали и имали мало више времена да се упознају са монашким животом у Хиландару.

Предах у хладовини: вредни акцијаши     

– Стигли смо чак и три пута да се расхладимо у мору – додаје Виторовић. Да близина мора није била пресудни мотив сведочи то што ће радне акције на Хиландару организовати и зими, како би помогли у резидби, зимском орезивању лозе.

Иначе, виноград Савино поље налази се на само два километра од манастирског комплекса, на обали Егејског мора, и на њему су засади који се простиру на 15 хектара. Записи кажу да се у Хиландару вино производи од 1198. године, када је манастир основан. Годишње у овој винарији буде произведено око 90.000 литара. Најстарија, лоза Светог Симеона, датира из првих година 13. века, али се не користи за производњу вина, већ се сматра да има лековита својства и да нарочито помаже породицама без потомства.