Црвени макови за кнегињу

Дана 8. октобра 2019. године у Руском дому (ул. Краљице Наталије 33) биће одржана промоција монографије „Црвени макови за кнегињу. Материјали за биографију кнегиње Јелене Петровне“. Она представља плод дугогодишњих историјских истраживања магистра историјских наука Галине Игоревне Шевцове. Овај рад је у извесној мери јединствен: то је у руској у српској историгорафији први покушај биографског истраживања посвећен „руском периоду“ кнегиње Јелене Петровне, српске принцезе из лозе Карађорђевића. Она је допутовала у Русију 1911. године као вереница једног од представника Дома Романова, а у децембру 1918. године је била принуђена да је напусти под притиском совјетске власти.

Овај фундаментални рад написан је у жанру историјске биографије која је на известан начин сложена за истраживача. Међутим, аутор га је врло успешно обавила.

Главне догађаје из живота српске принцезе у Русији успела је да реконструише буквално до детаља. У том циљу аутор је користила широк круг извора од којих се многи по први пут налазе у научном оптицају. Г. И. Шевцова користи опширну дипломатску и породичну преписку, као и мемоарску литературу како би показала на који начин спољашње околности кардинално мењају судбину, не само кнегиње Јелене Петровне и чланова њене породице, него и већине њихових сународника. Многе чињенице из живота кнегиње Јелене Петровне које је аутор изложила нису непознате само стручњацима, већ и љубитељима историје. А неке од њих се на нови начин читају у општем контексту. Да би постигла целовитост приче Г. И. Шевцова користи многобројне екскурсе, како у српску, тако и у руску историју.

Аутору је пошло за руком да покаже снажан и одлучан карактер српске принцезе која је била потпуно одана како Србији, тако и Русији. Није случајно што ју је муж, кнез царске крви Јован Константинович, називао „ватреном патриоткињом“.

Лични живот српске принцезе од рођења до одласка из Русије описан је на фону драматичних догађаја српске и руске историје, од убиства краља Александра Обреновића и босанске кризе (1908-1909) до Првог светског рата и револуције 1917. године.

Кнегиња Јелена Петровна је била типичан представник своје класе: поставши после удаје један од чланова Дома Романова она се много бавила добротворним и друштвеним радом. Аутор детаљно анализира њене обавезе и сфере интересовања у овим областима.

Значајна пажња у монографији „Црвени макови за кнегињу“ посвећена је делатности словенских организација и руској хуманитарној помоћи српском становништву у периоду балканских ратова и Првог светског рата, као и улози кнегиње Јелене Петровне у овим процесима. Она организује санитарне одреде за Србију и подржава српске избеглице и ратне заробљенике.

Посебно место у монографији заузимају револуција 1917. године и драматични догађаји који су уследили после ње. Кнегиња Јелена Петровна добровољно одлази у прогонство заједно с мужем поделивши с њим и с његовом браћом искушења која су их задесила. Није је сломило ни заточеништво од пола године у Јекатеринбургу, Перму и Москви.

Књига „Црвени макови за кнегињу“ састоји се од два дела, 23 главе, које су међусобно органски повезане, као и од увода и закључка. За објављивање је препоручена од стране Научног савета Института за општу историју РАН.

Без обзира на то што је монографија написана на високом професионалном нивоу, лако се чита и биће занимљива не само стручњацима, већ и широком кругу читалаца. Рад Галине Шевцове „Црвени макови за кнегињу“ је 2018. године добио награду IX Међународног словенског књижевног форума „Златни витез“.