Православный календарьПравославный календарь
Антрополатрия в эпоху постмодерна, или О «богообщении» прот. Вячеслава Рубского
Прот. Вадим Леонов
Предлагается радикальная смена религиозной парадигмы – перейти от взаимодействия с Богом к взаимодействию с людьми и самим собой.
«Человеческая душа жива лишь тогда, когда ищет Бога»
Митрополиту Тихону — 65!
Как бывший ректор Пятидесятнической семинарии принес Православие в Пуэрто Рико
Свящ. Григорий Юстиниано
Я так плакал, что мои очки были полны слез. Это были смесь счастья и святости – того, что я давно искал.
Ответ прот. Вячеславу Рубскому: достоинства «нового платья короля»
Прот. Вадим Леонов
В нашей дискуссии я обращаюсь к о. Вячеславу как православный священник к православному священнику.
Доктор
Марина Поздеева
Столичный доктор лечил лучше здешних лекарей. Поднимались на ноги те, кто и не надеялся… А денег не брал.
Как Бог через людей мне помогал в самых трудных жизненных обстоятельствах
Алексей Петрович Арцыбушев
Я принял решение: пусть я здесь, в этом ящике, должен умереть, но только чтобы из-за меня никто не сел.
«Фолк-кэмп», или Две недели погружения в фольклор
Арсений Симатов
Чем больше соотечественников станут причастны к нашей традиционной культуре, тем крепче надежда, что русский народ продолжит свое бытие на земле.
«Чаёк с мощами»
Произносил ли старец Николай Гурьянов слова «мощей нет, их сожгли» про останки Царской семьи?
То, что сейчас преподается нам как откровение старца Николая, на самом деле является некими духовными фантазиями рабы Божией Нины, которую никто никогда не видел.
«Христианство самодостаточно и не нуждается в каких-то особых формах и начинках»
Мон. Софроний (Вишняк)
Мы не доверяем Церкви – столпу и утверждению истины – и излишне оптимистично смотрим на человеческие возможности познания.
О русском духовенстве накануне революции
Воспоминания свт. Мардария Ускоковича
В первые месяцы русской революции во многих епархиях происходил феномен, на первый взгляд казавшийся удивительным. Священники собирались излить ярость на своих архиереев. Мне не раз пришлось наблюдать подобные сцены, но меня это не удивляло.

Господ ће поштедети остатак ако буде и један праведник

     -Само ако будемо сложни у Христу и окренути једни другима, ако будемо гледали у лице једни других и радовали се несебично без зависти, тада ће Господ бити међу нама и подарити нам оне бесцене дарове које је подарио и апостолима и светима - рекао је владика Теодосије на слави у Зочишту.

    

Свети врачи Козма и Дамјан су на славу манастира у Зочишту и овога новембра окупили велики број верника са разних страна. Под тремом у порти Свету архијерејску литургију је уз молитвено учешће мноштва народа и уз саслужење једанаест свештенослужитеља из рашко-призренске, нишке, бањалучке и црногорско-приморске епархије, служио епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије.

   На литургији су освећени славски колачи, а домаћин је уз игумана Стефана и братију ове године био Владан Миленковић из Косовске Митровице са породицом. Традиционално славски колач Светим Врачима сваке године приносе и запослени у Дому здравља Ораховац, па је у име ове установе овогодишњи колачар био Милош Антић из Ораховца. За наредну годину домаћинства су се прихватили Марко Шарић и Дарко Станковић из Ораховца и Срђан Живковић из Угљара.

    

Честитајући празник и славу братији манастира и окупљеним верницима, епископ Теодосије је казао да данас славимо Свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, чије мошти се налазе у овом храму и силом Божијом чудотворе:

-Св. Козма и Дамјан, браћа по телу, добили су посебан дар од Бога да могу да лече и исцељују, не толико својом лекарском вештином, колико силом и благодаћу Божијом. Именом Божијим исцељивали су многе болести, како код људи тако и код животиња, и тако испуњавали реч Божију делатну која оживотворава, ствара, лечи и исцељује.

       Владика је подсетио да је прошло 20 година како је наш народ претрпео велико страдање и егзодус и додао да су и монаси из овог манастира заједно са народом који је одлазио, морали да напусте ове крајеве, храм је био миниран и сравњен са земљом, конаци запаљени:

-Ово је било пусто место, али су верници и тада долазили да се моле на темељима срушене цркве јер су знали да се сила Божија управо пројављује тамо где се страда.

    

Владика Теодосије је рекао да се ,, десило предивно чудо да је ова света обитељ поново васкрсла, обновила се како физички, тако и духовно“.

- Отац Стефан и братија овде служе Господу, дочекују вернике, читају молитве и прослављају Бога који је све нас прославио својом љубављу и страдањем. Господ, како некада тако и данас, преко светих моштију исцељује,- казао је владика узносећи молитву Господу да сачува ову свету обитељ, умножи братство, љубав и слогу у нашем народу:

-Само ако будемо сложни у Христу и окренути једни другима, ако будемо гледали у лице једни других и радовали се несебично без зависти, тада ће Господ бити међу нама и подарити нам оне бесцене дарове које је подарио и апостолима и светима. Са тим даровима да помажемо друге и да будемо милостиви јер је милосрђе највећа врлина код људи и пред Богом највише нам отвара двери вечнога живота.

       Владика је нагласио да се у манастир у Зочишту увек долази са вером, надом и са љубављу према овој светињи, Светим бесребреницима, иштећи помоћ за исцељење душе наше и за наше најмилије, болесне, јер оно што људи нису у могућности да учине, да помогну ономе ко је болестан, било то лекари, исцелитељи разни, то могу светитељи Божји”.

     Међу поклоницима који су дошли на славу манастира Зочиште било је и двадесеторо верника републике Српске окупљени око Српског сабрања Баштионик. Са њима је први пут на Косово и Метохију дошао и јеромонах Иларион из манастира Осовица код Србца, којем ће, како нам је рекао, посета Косову и Метохији и слава у Зочишту оставити траг у све дане његовог живота:

       -Велики је благослов доћи на Косово и Метохију, и посебно бити на слави у манастиру Зочишту где смо данас имали посебан благослов да сусретнемо наше духовнике на челу са нашим епископом Теодосијем. Његова доброта и сва љубав којом нас је сачекао и даровао заједно са игуманом манастира Зочишта оцем Стефаном, толико је велика да ће оставити дубок траг на све нас и не само у овом кратком временском периоду него и у све дане нашег живота. Причестити се на Косову, учествовати у литургији једне Свете саборне и апостолске цркве на Косову и Метохији је много другачије него на било ком месту на овој нашој земљи и вероватно ће требати да прође још пуно дана да се наши утисци слегну.

    

Отац Иларион је из Зочишта поручио да тек после посете Косову и Метохији слоган и поздрав ,, Догодине у Призрену“ добија пуни смисао и додао:

- Поздрав ,,Догодине у Призрену“ мора постати начин нашег размишљања, начин нашег живота и ми се морамо овој колевци нашој враћати, у овим светињама се морамо сусретати. И докле год то будемо радили, наш опстанак и благослов Божји је овде загарантован. Господ ће поштедети остатак ако буде и један праведник,а овде има много више. Ми морамо дубоко погружени у веру Господа Исуса Христа опстати на овим просторима, јер ово су места у којима се ми сусрећемо са свим Божјим светитељима који су живели на овим светим просторима. Даће Господ да његова жива вера помогне свима нама да заиста задобијемо благодат Духа Светога и да будемо прави, истински Божји људи.

Оливера Радић

22 ноября 2019 г.

Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Православие.Ru рассчитывает на Вашу помощь!
Комментарии
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBookВКонтактеЯндексMail.RuGoogleили введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • В воскресенье — православный календарь на предстоящую неделю.
  • Новые книги издательства Сретенского монастыря.
  • Специальная рассылка к большим праздникам.

Новинки издательства
«Вольный Странник»

Новые материалы

Выбор читателей

×