Дечји свет породице Николаја II: царске вредности

У Москви је у Државном музеју-националном парку „Коломенско“ у изложбеним просторијама „Ситног двора“ отворена изложба „Дечји свет породице цара Николаја II. Олга, Татјана, Марија, Анастасија и Алексеј“.

У историји наше земље тешко је наћи породицу владара која би представљала тако изразит пример оличења свих врлина, као што је најближa околина последњег руског цара – то је било могуће зато што се цар од првих година трудио да у деци најважније особине васпита тако што ће им пружити сопствени пример.

Изложба која представља заједнички пројекат Државног Ермитажа, Музеја-националног парка „Коломенско-Измаилово-Љублино“ и Државног архива Руске Федерације посетиоцима нуди мноштво вредних експоната – личних ствари породице цара Николаја II. Већину предмета публика није имала прилике да види: чак је на тематским великим изложбама у Зимском дворцу у Санкт Петербургу био изложен само мањи део. Хаљине принцеза и принчеви мундири, шешири, капути, лепезе, дечје играчке и ципелице приказани су заједно с фотографијама Олге, Татјане, Марије, Анастасије и Алексеја који су носили ове ствари.

Захваљујући љубави породице последњег руског цара према фотографији данас смо у могућности да видимо не само њихове парадне портрете, већ и да пратимо фотографски летопис њиховог свакодневног живота. Александровски дворац у Царском Селу, Ливадија и у то време још увек руска Финска – омиљена места породице Николаја II – забележени су на фотографијама које су приказане на изложби. Без обзира на то што је император постао најмлађи владар у историји Русије ступивши на престо у двадесет шестој години, своје време није посвећивао световним манифестацијама, већ раду с документима, физичком труду, самообразовању и општењу с народом. Цар је давао богате прилоге за изградњу нових храмова, укључујући и оне ван Русије, и захваљујући томе број парохијских цркава у Русији је повећан за преко 10 хиљада, отворено је преко 250 нових манастира. Деца Николаја II су расла у атмосфери међусобног поштовања и љубави својих родитеља, али у строгости. Цар је говорио: „Потребна су ми нормална и здрава руска деца.“ У поређењу с раскошном одећом владајућих породица других земаља из овог времена свакодневна одећа чланова царске породице је била изузетно једноставна, али је била сашивена с великим укусом. Притом су млађе сестре радо преузимале одећу и играчке од старијих сестара, учећи се наслеђивању и умећу да цене и чувају оно што имају. У њиховим собама, у којима су спавале по две, намештај је био аскетски. У слободно време, кад нису училе, принцезе су се бавиле ручним радовима, шиле су себи кошуље и саме су пеглале своје рубље.

„Деца не могу имати све што желе. Треба да уче да се одричу сопствених жеља ради других људи,“ – говорила је њихова мајка.

Распоред часова великих кнегиња који је приказан на изложби упознаје посетиоце с интензивном динамиком: у току радних дана учење је заузимало цео дан до 7-8 сати увече с прекидом за „слободни час“, у суботу је школски дан био скраћен до ручка, али би после тога селе да ураде домаћи. Притом се учење одвијало у групама од по две или индивидуално – како им за време учења ништа не би одвлачило пажњу и како би ефикасније усвајале информације. На крају школске године сваки наставник је писао свој извештај о резултатима часова, истичући врлине и мане ученика и набрајајући све пређене теме.

Родитељи су посебан акценат стављали на васпитавање поштовања према наставницима и дадиљама. Као што је познато, ниво човекове племенитости се најчешће испољава у опхођењу према обичном свету. Александра Фјодоровна је писала Олги:

„Посебно буди пажљива према свим слугама и дадиљама. Они се тако лепо брину о вама. Размисли о Мари, колико се умара и побољева, немојте је још терати да се нервира. Слушајте је, будите послушне и увек добре. Ја сам је примила да буде ваша дадиља и ви увек треба лепо да се опходите према њој, као и према С. И. Довољно си велика да схватиш шта имам у виду. Буди добра и слушај маму. Прочитај ово Татјани. Увек моли за опроштај ако си била груба или непослушна. А сад се потруди да будеш што је могуће боља и ја ћу бити срећна.“

Породица цара Николаја II представља редак случај кад се породица састоји од седам „ја“ (у питању је игра речи, породица се на руском каже „семья“, а седам ја – „семь я“, прим. прев.), не само у буквалном смислу (родитељи и петоро деце), већ и сваком другом. У то се можемо уверити читајући многобројне оригинале писама и разгледница који су приказани на изложби, а које су деца писала својим родитељима и удовици-баки Марији Фјодоровној, наставницима и једни другима. То су честитке за Васкрс, Божић и Нову годину, у којима се обавезно садрже питања о здрављу и дирљиве приче о свакодневном животу. Пјер Жилијар, професор француског све деце и наставник наследника је писао:

„Околности су рано научиле све четири девојке да буду задовољне собом и својој природном веселошћу. Како би се мало младих девојака без роптања задовољило таквим животом без икаквих спољашњих забава! Једину његову радост представљала је лепота сложног породично живота који је данас толико занемарен.“

Николај Александрович и Александар Фјодоровна су се трудили да својој деци усаде сва умећа која су потребна за живот, без обзира на то што су царска деца. Родитељи су се трудили да их упознају са животом, онаквим каквим може бити и у радости, и у жалости. Царица је често говорила: „Осим лепоте на свету има много туге.“ Зато се на сваки начин трудила да се бави добротворним радом максимално ангажујући и своју децу. Добротворни вашари „Бели цвет“ који се данас поново одржавају у Русији сваке године су били организовани на иницијативу царице: она је заједно с децом припремала везене ствари и цртеже, које су касније продавали за тезгом, а пазар су добијале болнице и дечји и старачки домови.

Царске кћери се нису само дирљиво бринуле о свом најмлађем брату који је био слабог здравља, већ су редовно посећивале оболеле од туберкулозе. У годинама Првог светског рата царица и принцезе су завршиле курс за милосрдне сестре и радиле су као болничарке у војној болници у Царском Селу обављајући најтеже и најпрљавије послове. Александра Фјодоровна је радила у операционој сали помажући приликом тешких операција; она је чувала прибраност, увек је тешила рањенике, али је плакала испраћајући војнике на фронт. Кад се број рањеника повећао царица је све дворце претворила у војне болнице, бавила се опремањем санитарних возова, куповала је медикаменте, а кћерке су радиле у комитетима за помоћ породицима војника и избеглица који су тада лутали земљом у великом броју. Царевић Алексеј је као и његов отац био заљубљен у армију отаџбине, често је путовао с императором на фронт упознајући се са суровим животом и патњама у рату.

Без обзира на то што су царска деца морала да понесу тешко бреме Првог светског рата, а затим и хапшење чланова породице и прогонство, никад нису клонули духом. Цела породица је радила заједно у башти, цепали су дрва. А образовање су стицали чак и у најтеже време. Николај II је својој деци предавао историју, географију и аритметику, веронауку – Александра Фјодоровна, енглески језик – бароница Буксгевден, а затим Гибс, француски језик – Жилијар, руски језик – дворски лекар Боткин. Изложба „Дечји свет породице цара Николаја II. Олга, Татјана, Марија, Анастасија и Алексеј“ трајаће до 16. фебруара 2020. године.