Спречено подизање српског православног храма у Словениjи

Градња православног храма у Копру, првог након 80 година, никако да почне, због бирократске одлуке градоначелника тог града, каже свештеник јереј Дејан Мандић. Општина тражи да откупи земљиште, а да Исламској заједници и Српској православној цркви додели један простор који би користили наизменично.

У Копру је у марту, на радост свих православних верника, био освештан крст и земља на месту где је требало да почне градња православног храма али до дана данашњег то се није догодило. Јереј Дејан Мандић подсећа да је до Другог светског рата у Словенији било три православне цркве — у Марибору, Цељу и Љубљани, али је Хитлерова војска уништила мариборску и цељску, а земљишта се никада нису вратила Српској православној цркви. Од тада је једино место које су верници имали за молитву била Љубљанска православна црква.

Због великог броја православаца појавила се потреба за парохом у Копру и пре четири године свештеник Српске православне цркве јереј Дејан Мандић прешао је из родне Љубљане у тај приморски словеначки град. Каже да је успоставио контакт са тадашњим градоначелником Борисом Поповићем и да му је предочио идеју да жели да гради храм.

„Тамо живи између шест и девет хиљада православаца, укључујући Русе и Украјинце, којих има све више. Више од 40 година Српска православна црква у Копру изнајмљује Римокатоличку цркву у којој богослужимо. Поставља се питање шта ће се десити уколико им тај простор затреба. Онда остајемо на улици“, каже јереј Мандић.

ЗЕМЉИШТЕ ЗА ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ ЛЕГАЛНО КУПЉЕНО

Поповић је у потпуности разумео Мандића и предложио локацију за храм на самом уласку у град из правца Љубљане. Цео процес куповине земљишта био је легалан — расписан је општински тендер и земљиште је купио ктитор храма Младен Милановић Каја из Републике Српске (РС) и поклонио га цркви. Локацију је обишао и патријарх Иринеј и том приликом рекао да је веома задовољан.

„Та парцела има грађевинску дозволу, али не и дозволу за сакрални објекат. Дозволе су добијене и 90 одсто папирологије је завршено, али је градња стопирана прошле године после промене градоначелника Копра. Нови градоначелник Алеш Бржан не схвата шта ми радимо, јер није у питању нити лични нити интерес нације, него искључиво вере. Већ 600 година православна вероисповест је заступљена на територији Словеније, а од 1991. године имамо и статут који је признала држава Словенија. Нови градоначелник на све наше молбе већ месецима говори ’видећемо‘, али нас заправо политички повезује са бившим градоначелником, што нам отежава да добијемо дозволу за почетак градње. Заправо, истина је да од 1941. године до данас никад нико није ништа купио за Српску православну цркву у Словенији и верници поштују то што је Поповић урадио за нашу заједницу“, каже копарски парох.

ПРЕДЛОГ ДА МУСЛИМАНИ И ПРАВОСЛАВЦИ ДЕЛЕ ВЕРСКИ ПРОСТОР

Он додаје да је Српска православна црква поносна на то што у Србији, БиХ, Републици Српској, Црној Гори, Русији и Грчкој постоје и римокатоличке цркве, али да желе и православну цркву у Словенији, да би се нове генерације васпитавале у вери.

„Причали смо и са представницима Руске амбасаде у Љубљани, који нам дају безрезервну подршку“, каже јереј Мандић.

„Планирамо још један састанак митрополита загребачко-љубљанског Порфирија са градоначелником Копра Алешом Бржаном. На претходном, Бржан је предложио митрополиту да Српска православна црква и Исламска заједница дају своја земљишта граду, а да ће он наћи нови простор који ће делити две вероисповести, што смо ми одбили“, нагласио је саговорник Спутњика.

ГРАДОНАЧЕЛНИК КОПРА ПОЛАРИЗУЈЕ ДРУШТВО

Ненад Димитријевић из Савеза Срба у Словенији каже да је целу ситуацију имао прилике да представи недавно и државном врху Србије и Републике Српске, који су навели да проблем што пре треба решити. Он тврди да Бржан диже тензију између два народа и да заправо поларизује друштво, наводећи пример да су у Копру до његовог доласка на власт веома лепо живели заједно и муслимански и римокатолички и православни верници.

„Ја сам и раније био верник, али сам стекао веру са оцем Дејаном, не у њега, него прво у себе. Примећујем да је окупио младе људе који до његовог доласка нису много комуницирали, чак нам је и помогао приликом оснивања наше организације“, рекао је Димитријевић.

Последњи попис, додаје он, био је 2003. године, а процене Савеза Срба у Словенији су да их има између 200.000 и 250.000. Он наглашава да се овде ради о злонамерном појединцу и његовим сарадницима, а не о сукобу унутар две цркве.

„Напротив, ми имамо веома добре односе са Римокатоличком црквом, као и са државом Словенијом, а ми само желимо слободу исповедања вере“, рекао је Ненад Димитријевић.