За Христољубиву војску

У најновијем издању емисије „За Христољубиву војску“ говорили смо о генералисимусу Александру Васиљивичу Суворову, легендарном руском војсковођи, али и једном од највећих војсковођа у светској историји.

Повод за то је нова књига посвећена овом великану ратне вештине „Суворов – непобедиви Христов војник“ у издању Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ коју су приредили Ранко Гојковић, православни публициста и преводилац и руски публициста Павел Тихомиров.

Ово је прво телевизијско представљање књиге и у томе нам је помогао Ранко Гојковић, један од приређивача.

У разговору са њим подсетили смо најпре на биографске податке о легендарном генералисимусу који је учествовао у седам ратова и више од 60 битака које је све добио ослањајући се на Божију помоћ и силу молитве. Њега и његове „чудо-витезове“ водила је сила Духа светога, а Сваки успех на бојном пољу приписивао је пре свега Богу.

Осврнули смо се на победу Суворова над Турцима и освајање тврђаве Измаиљ, што му је донело светску славу, као и на величанствени поход преко швајцарских Алпа у сусрет Наполеону кога је сматрао претечом Антихриста.

Успоставио је војно-педагошки Суворовски систем обуке војника заснован на приоритету неговања духовно-моралних православних вредности, а невидљиви сапутник, покровитељ и заштитник био му је Свети Александар Невски.

Дубока побожност Суворова била је централна тема разговора. Стекао је молитву и смирење као монаси молитвеници у духовном подвигу. Молитвом је побеђивао непријатеља и говорио је „Бог је наш генерал“, а посебно је поштовао Пресвету Богородицу. Саградио је неколико храмова, певао, звонио и прислуживао у Цркви, а написао је и „Канон Спаситељу и Господу нашем Исусу Христу.

У другом делу разговора, наредне недеље, нешто више ћемо рећи о томе како се у Русији гледало на Суворова за време безбожног комунизма, а како данас када је започео процес његове канонизације.