Свети Никола свечано прослављен у Приштини

Св. Николај је био храм Светога Духа, храм Божји и славећи њега славимо и Бога

Празник Светог Николаја Чудотворца, у народу познатији као Никољдан, прослављен је у храму посвећеном овом великом светитељу у Приштини. Литургијом у храму испуњеном верницима, некада становницима Приштине, а сада расељеним на разне стране, али и оних који су из оближњих српских средина дошли, началствовао је игуман манастира Девине Воде протосинђел Фотије (Костевски) уз саслужење пароха приштинских о. Саше Митровића и оца Зорана Гођевца, пароха митровичког о. Ненада Стојановића и ђакона Влајка Гођевца из Лепосавића. За певницом су биле монахиње грачаничке са игуманијом Стефанидом и својим умилним појањем увеличале ову славску литургију.

У празничној беседи отац Фотије је честитао празник окупљенима и говорио о Светом Николају:

-Великог Николаја, Светог чудотворца Мирликијског, дивног светитеља, који је један од најпознатијих у целој историји човечанства, слави овај град и ова црква у којој смо се окупили. Он није себе штедео, испунио се благодаћу Духа Светога и имао велику љубав у себи. Био је чаша пуна божанске љубави коју је делио са свима и помагао свима. У његовом тропару певамо да је он правило вере, истине, кротости, мудрости. Он је пример какав треба бити хришћанин. Свако од нас треба имати врлине у себи да би задобио благодат Духа Светога. Господ га је прославио јер је био испуњен љубављу Божјом, врлинама. И ми прослављамо Господа Бога преко његовог великог угодника који заиста није штедео свој живот, положио га за ближње своје и отишао у загрљај Господа нашега Исуса Христа.

Отац Фотије је казао да сваки човек треба бити храм Духа Светога:

- Наше тело треба бити храм Духа Светога као што је Св. Николај био храм Светога Духа, храм Божји и славећи њега славимо и Бога. Господ нам је оставио аманет да поштујемо светитеље и да кроз светитеље, кроз Исуса Христа, Његовог Сина задобијемо Царство Божије. Ми смо се окупили на Светој Литургији јер је Света Литургија образац раја или икона Царства Божјег. Благодат Духа Светога нас је сабрала у овоме храму око престола Божјег и сам Господ Исус Христос је присуствовао Светом Причешћу. И Свети Николај владика и милостиви човек нам је показивао да тако требамо живети, да долазимо на Свете Литургије, да се причешћујемо са нашим Богом, да задобијемо Духа Светога и да идемо у загрљај Божји заједно са нашим Св. Николајем, и са осталим нашим светитељима.

Отац Фотије је на крају честитао славу оцима који служе при храму у Приштини и казао:

-Нека вам је оци, који служите овде, срећно и благословено. Срећан и благословен овај данашњи празник и увек са вама да се заједно окупљамо и да славимо, а ви да уливате наду и духовни препород да сви заједно са вама, одавде, достигнемо до Царства Божјег“.

На Литургији су освештани и славски колачи, које су по традицији принели домаћини славе.

Међу онима који су дошли да у свом храму прославе славу је била и Радмила Тодић Вулићевић. Она сада живи у Нишу а стан у центру Приштине јој је узурпиран. Долазак у цркву Светог Николе у њој буди радост:

-Осећај је радост као да се ништа није догодило у међувремену, ми смо опет ту, сусрели смо се, ту је наша црква ту је наше небо и шта ћете лепше. Овде показујемо да трајемо, да стоички подносимо све што нас је снашло у животу у ових 20 година, да смо опет ту и да захвалимо Богу, да прославимо Светог Николу који нас окупља сваке године и једноставно, подсетимо се свих оних дана. У једном дану прелистамо живот, од свих оних тренутака када смо се овде венчавали, крштавали децу, када смо били кумови, када смо доносили славске колаче.

Узимањем дела славског колача за наредну годину Милена Тодоровић из Грачанице је казала:

-Посебан је дан, посебно је место, а нарочито је посебно мени, јер сам узела колач за наредну годину и да Бог да здравља и среће да се овде исто окупимо и да оправдам ову моју улогу.

Као неко чији су корени у овом граду и ко је живео у овом граду Сандра Цветковић је казала да јој долазак пуно значи, али да је истовремено и тужна и весела:

- Доћи овде и видети овако мало људи изазива осећај туге. А опет драго ми је да још увек постоји неко ко хоће да дође у цркву Св. Николе у Приштини, да се не заборавља овај храм. Знамо шта је прошао овај храм 2004. године и надам се да ће опстати и да ће увек бити Срба који ће долазити овде да се помоле и запале свећу.

Илија Трајковић живи у Лапљем селу, а у Приштини одакле је протеран, има кућу у коју не сме да се врати:

-Ту је моја кућа, није продата, нити мислим да је продајем. Нажалост, ту су биле три куће сад су само рушевине. Чини ми се кад би Бог дао и Св. Никола, да се вратим данас и сутра да умрем, не би ми било жао.

Црква Светог Николе у Приштини налази се у старом историјском делу града на узвишеном месту некадашње Варош-махале, коју су настањивалии искључиво хришћани. За њену градњу су давне 1830. године дозволу од турског султана измолили угледни приштински Срби и добили је под условом да не буде већа од било које муслиманске куће у окружењу и да звона са ње не ремете јавни ред и мир. Звона приштинске цркве, са звонаре која је много година касније дозидана, звонила су за ослобођење од Турака, а потом за сваки добар дан, недељом али и за случај смрти. У погрому 17. марта 2004. године, шиптарски екстремисти су напали цркву, спалили је и срушили куполу. Вредан иконостас кога су веште руке дебарских мајстора урезбариле у ораховом дрвету, тада је поптуно изгорео у ватреној стихији. Страдали су и парохијски дом и комплетна црквена архива и документација, а УНМИК полиција и КФОР успели су да спасу приштинског пароха Мирослава Попадића од сигурне смрти. У периоду после 2005. године црква је споља и изнутра рестаурирана и конзервирана, порта сређена. Данас при цркви опет живе свештеници и редовно се служи Света Литургија.