Православный календарьПравославный календарь
«Каждую неделю левые грозятся меня убить»
Свящ. Франциско Сальвадор
Десятки молодых людей были готовы стать мучениками, умереть за Христа.
Невидимые пустынники Буковинских гор
Ч. 2. Отшельницы
Жизнь, незаметно протекающая в этих горах, – будто ожившие страницы древнего Патерика.
Невидимые пустынники Буковинских гор
Ч. 1. Восхождение на Джумэлэу
Традиция отшельничества в Румынии не прерывалась никогда. Она жива до сих пор, и монахи по-прежнему продолжают подвизаться в ущельях и пропастях земных.
Иван Сергеевич Шмелёв (1873–1950)
Павел Тихомиров
Иван Сергеевич попытался создать православный роман, самим фактом своего существования указывающий на возможность возвращения культуры в лоно Церкви.
Дети! Последнее время
Прот. Лаврентий Фарли
Воскресение Христово – это не столько окончание повествования о Христе, сколько начало повествования о грядущем веке.
Духовный закон
Валентина Ульянова
Бог «меняется» тогда, когда меняются люди. Человек своим покаянием может изменить решение Бога! Это дело нешуточное.
«Я чувствую в себе мрак. Что мне делать?»
Иером. Серафим (Алдя)
Каждый человек, которого ты спасаешь, возлюбленный мой, — это твое сокровище. Твое сокровище перед Христом в день Суда.
Математик Алексей Савватеев: «Нагорная проповедь — это что-то запредельное»
В школе я постоянно думал над тем, что Ермак рисковал ради Какого-то Иисуса Христа.
Иконописец Андрей Патраков
ГАЛЕРЕЯ РАБОТ
Андрей Александрович – член Творческого союза художников России и Международной федерации художников ЮНЕСКО.
«Закон духовной жизни таков: если я сяду, то мои дети лягут»
Прот. Василий Гелеван
Все слова меркнут, если твой личный пример противоречит тому, что ты говоришь. Я уважаю таких людей, которые говорят одно, а делают… то же самое.

У цивилизованом свету не би могао да се изгласа овакав акт

    

ДЕЦЕМБАР 27, 2019

Са жаљењем смо примили вест да је Скупштина Републике Црне Горе на своме заседању 26. децембра 2019. године усвојила предлог „Закона о слободи вероисповести“, који је споран за канонску Цркву Христову, за Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву, оличену у Епархијама помесне Српске Православне Цркве у Црној Гори.

Били смо са неверицом сведоци апсурда који се одиграва у Европи у 21. веку – док је Скупштина расправљала о спорном предлогу закона, верници се нису припремали да славе добијање неких нових верских слобода – на шта би наслов овог акта могао да наведе, већ су се припремали да бране своје светиње. Један наводни закон о слободама доноси скупштина опкољена полицијом, у сред ноћи. Човек не може, а да се са страхом не присети оне страшне ноћи, у којој су старешине народне већале да Спаситеља предају смрти.

Изгласавањем овог акта Влада Репубике Црне Горе и посланичка већина у Скупштини починили су оно што се ни најстрашнији окупатори и тлачитељи нашега народа нису усудили да чине – кренули су да одузму све храмове и сву имовину коју је верни народ вековима градио и прилагао, уграђујући у њих и себе, и своје молитве и наде. У томе нема, и не може бити, Божјег благослова.

Следујући речима апостола Павла да ако страда један уд, с њим страдају сви удови (1. Кор 12, 26) и ми састрадавамо са свештенством и верним народом у Црноj Гори. Овим путем изражавамо своју солидарност са Преосвећеним владиком Методијем, који је и лично претрпео насиље, и са свим верницима који су изложени – и биће изгледа и убудуће изложени – претњама и злостављањима, зарад онога што пред Богом и пред људима припада Цркви Христовој и њима, јер су то оставили њихови преци као тихо пристаниште пред бурама овога света.

Придружујемо се осудама овог безакоња, и позивамо све надлежне правне институције у Црној Гори, као и међународна тела, да овај „закон“ оспоре, јер он представља извртање темељних претпоставки савременог демократског уређења једне државе и односа у њој. Изражавамо своје уверење да овакав акт, и на овакав начин, никада не би могао бити изгласан нигде у Европској унији, нити било где у цивилизованом свету, коме црногорско руководство тврди да данашња Црна Гора стреми и припада.

Своју браћу у Христу и по телу у Црној Гори поздрављамо стародревним поздравом – „Мир Божји, Христос се роди!“

Епархија аустријско-швајцарска

Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Православие.Ru рассчитывает на Вашу помощь!
Комментарии
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBookВКонтактеЯндексMail.RuGoogleили введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • В воскресенье — православный календарь на предстоящую неделю.
  • Новые книги издательства Сретенского монастыря.
  • Специальная рассылка к большим праздникам.

Новинки издательства
«Вольный Странник»

Новые материалы

Выбор читателей

×