Православный календарьПравославный календарь
Три великопостные идеи: как не испортить подготовку к Пасхе
Анна Сапрыкина
Мы лишаем свой дом приобщения к Пасхе, когда всё делаем или стараемся сделать «как положено», а по дороге… забываем, куда идем и куда пытаемся привести своих детей.
Такая служба. Новосоловецкая Вселугская пустынь, остров Божье дело
Архим. Аркадий (Губанов)
Самое главное – это понимание того, что ты находишься в единении с Богом, и то понимание Царства Божьего, которое пребывает везде и всюду.
О Пасхе в заключении
Архим. Иустин (Пырву)
Жизнь, которую я вел в эти годы, была, может, самой плодородной и прекрасной, потому что все эти 16 лет я переходил от смерти к жизни и от жизни к смерти.
Как «Хроники Нарнии» учат покаянию
Мария Минаева
Не ругая, не наставляя, Аслан подводит героев к ответу на свои вопросы. Они отвечают – и содрогаются от своих поступков. Голос Аслана – это голос совести.
«Вот святые – это православные. А мы?»
Наталия Сухинина
Я стараюсь ничего не декларировать. У меня есть книги, где ни разу не упоминается слово «православный». Это нечто сокровенное, что должно быть внутри.
Владыке Илариону часто звонили бабушки, и он их поддерживал»
Диак. Давид Дутканич
Если честно, я до сих пор не чувствую, что владыки Илариона больше нет с нами, – он всегда рядом.
«Мама, ты что, Николе молилась?»
Чудеса свт. Николая в рязанской глубинке. Ч. 1. Тума и Сынтул
Ну что, сынок, не едет? А ты перекрестись. Садись. Заводи свою машину. И трогай потихонечку.
«Он проявлял благочестие и большую любовь к богослужению»
Еп. Иероним (Шо) о Митр. Иларионе (Капрале)
Брат Игорь всегда вел себя в большей степени как послушник, чем как семинарист.
«Как мне Николу не почитать? Он мне жизнь спас»
Чудеса свт. Николая в рязанской глубинке. Ч. 2. Касимов
Он стал кричать: «Никола, помоги!» ‒ И вдруг увидал фигуру стоящего на берегу человека, который громко сказал: «Василий Иванович, не бойся, я сейчас приду».
«Как по маслу»: семейная мануфактура, в которой любят свое дело и Русский Север
Станислав и Марина Ивановы
Занимайся тем, что тебе нравится, просто делай это для других хорошо – как для себя. Вот и весь секрет.

Одушевљење и завист

Грузијски патријарх је недавно обрадовао чак и оне људе који немају част да буду Грузијци. Раније је обрадовао своју паству обећавши да ће бити кум многих новорођених малишана. А сад је свом народу упутио предлог-молбу да у току недеље чита одређену књигу како би на крају недеље анализирали прочитано и како би разговарао с паством на задату тему.

    

Одушевљење и завист – тако се зову осећања која су ме обузела кад сам чуо ову вест. Види Бог да не завидим другим народима кад граде најсмелије мостове и највише солитере. Али у овом случају завидим Грузијцима оном завишћу које се не стидим и за коју се нећу испвоедати. Само што је питање: да ли ћемо ми икада дорасти до таквих догађаја?

* * *

И Русија и Украјина су толико велике по територији и броју становника да један човек, чак и ако има највишу црквену влст, тешко да може да даје такве „домаће задатке“ пастви која броји толико милиона. Ово је рад који више одговара домаћој кућној атмосфери малог народа који је сложан већ због тога што је малобројан. И ако у таквом народу постоји духовни вођа којег људи воле, згодно му је да присно, без патетике, као деда унуцима да добар савет или да изрази неку жељу, и одмах ће већина народа пожурити да испуни ову жељу. (Сви никад неће пожурити, без обзира на то колико да је народ добар и сложан, што треба унапред знати.) Велики народи имају велике проблеме. Код њих оно што је рекао грузијски патријарх треба да каже сваки епархијски епископ, пошто се паства појединих наших епархија по броју становника може упоредити с паством патријарха Илије.

* * *

Шта је практично за то потребно? Мало духовних ствари, ако оне већ постоје, и веома много, ако их нема. Пошто није лако стећи ове ствари.

Прво. Владика треба да буде ауторитет за паству. Односно, ако каже: „Драги житељи града N и N-ске области, узмите с полице Гогољеве ‘Мртве душе’ и следећег петка ћу разговарати с вама на тему прве главе,“ потребно је да његове речи сви чују и да их с радошћу испуне они који су их чули. Иначе ће то бити локална акција попут топовског хица по врапцима. Многи је неће ни започињати предосећајући фијаско.

Друго. Владика треба да буде припремљен не толико за књижевни, колико за духовни труд. Мораће да седне за књиге, да направи гушћи распоред (који је ионако обично густ), да нешто жртвује, да почне да води белешке. Притом га нико не тера да обавезно чита Гогоља. То сам рекао успут. Може се читати „Лествица“ или ава Доротеј, односно оне духовне књиге с којима паства треба да се упозна. Није ствар у књизи. Има много добрих књига. Ствар је у жељи да се помере горе окошталости и неукости којима је згодније да вековима по навици стоје на истом месту претендујући на статус локалне традиције.

Треће. Смелост. Овакав рад и иницијатива нису освећени древношћу. Раније није било таквог рада и иницијативе. А то значи да ће се наћи много критичара и противника, не само међу туђима који су увек спремни да дувају и да се ругају, него и међу својима који повремено и дувају у најмању руку као непријатељи. За плодно деловање у Христу и ради Христа увек је потребна смелост. Потребни су смелост, знања и жеља. Тачније, ако се захтеви поређају по редоследу, онда је то: 1) жеља; 2) знања; 3) смелост.

Ако све то постоји, ништа више није потребно. Али ако их нема то значи да ничега нема и да га још дуго неће бити. Жеља се појављује тајанствено, знања се стичу дуго, а за смелост се уопште не за одакле потиче. Зато и кажем да завидим Грузијцима оном завишћу за коју се нећу исповедати.

* * *

И уопште треба учити. Притом – од свих. Арапи кажу да је „мастило научника драгоцено као крв мученика“. Пажљиво прочитајте ову реченицу. И шта ме брига што су то рекли Арапи, а не Руси? Ако је тачно речено, запамтићу и потрудићу се да спроведем мисао у живот. Нека Грузијци почну, а ми ћемо прихватити. Јер, не учествујемо у трци с препонама, него радимо заједничку ствар. Нека други започну још нешто добро, а ми ћемо погледати и преузећемо. Способност да примени добро и да учи представља највишу похвалу за сваки народ. Похвалу и благослов. Зато, ако немате част да будете Грузијци, прилазите полицама с књигама. Узмите „Илијаду“, „Робинзона Крусоа“, „Богородичну цркву у Паризу“. Латите се читања нечег лепог и чекаћемо да се ускоро нађу и они који ће прочитано почети да анализирају с нама.

Из књиге "Бегунац од света"

Протојереј Андреј Ткачов

Са руског Марина Тодић

13 января 2020 г.

Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Православие.Ru рассчитывает на Вашу помощь!
Комментарии
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBookВКонтактеЯндексMail.RuGoogleили введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • Православный календарь на каждый день.
  • Новые книги издательства «Вольный странник».
  • Анонсы предстоящих мероприятий.

Новинки издательства
«Вольный Странник»

Другие статьи автора Протојереј Андреј Ткачов

Новые материалы

Выбор читателей

×