Нова година

Новогодишња ноћ представља опроштај од године која одлази, као од старог друга, који је делио с нама туге и радости, а сад нас заувек напушта; то је сусрет с годином која долази и која као гост већ куца на врата наше куће. Нова година је време благодарења и наде: благодарења Богу за Његову милост, и наде да она ни убудуће неће оскудевати. Као што риба која се налази у води не схвата шта је вода, као што птица која се вине под облаке не зна шта је ваздух на који се ослањају њена крила, тако ни ми не знамо за сва доброчинства Божија којима смо били окружени.

Тек ће се у загробном животу открити од каквих опасности нас је Господ свакодневно спасавао, од колико невоља нас је сачувао, од каквих огњених испитивања и искушења нас је избављао; бранио нас је од видљивих и невидљивих непријатеља, извлачио из духовних јама и постављених мрежа, разобличавао је лаж и поквареност завидљиваца и лажних пријатеља, чудесно је исцељивао од смртоносних болести – о овим доброчинствима знамо врло мало, она ће нам се открити у загробном животу. Зато, шта год да нам се деси, треба да верујемо да је добро и да говоримо: „Слава Богу за све.“ Треба се захваљивати Богу на дару самог живота. Он нас је извео из бездана небића, дао нам је земаљски живот и обећао вечно царство. Треба да се захваљујемо Богу за то што видимо сунчеву светлост, што небо сија изнад нас и ми чврсто корачамо по земљи; а колико наших пријатеља и вршњака већ лежи испод земље као испод црног погребног платна!

Нова година нас учи да благодаримо Богу за сваки дан живота који кроз покајање може постати дан спасења. Година је затворени временски круг, али се духовно може замислити као лествица чији степеници воде нагоре и надоле – у обитељи вечне светлости и у таму паклену, у зависности од наше вере и дела. Зато су дани уочи нове године испит проживљеног времена. Треба да испитамо себе по савести: какве грешке смо чинили, у какве грехове смо падали, какво добро смо могли да учинимо и нисмо учинили, шта треба да поправимо и учинимо у наступајућој новој години.

Нова година је нада да ће мир који су анђели најавили у Витлејему остати у нашим срцима као ватра у кандилу. Нова година је време за сусрете с пријатељима у знак духовног јединства. Многих од њих више нема међу нама: они су завршили земаљски живот престигавши нас на путу за вечност и ми треба молитвено да их поменемо, као да овом молитвом делимо с њима новогодишњу трпезу. Љубав је јача од смрти. Као што очи неба – звезде – гледају на земљу, тако су погледи очију покојника уперени у нас: они су нас напустили телесно, али се нису растали духовно својом љубављу.

Нова година је време размишљања о смислу живота, о вечности и времену. Смисао и циљ живота је јединство с Богом, улазак у Његову превечну светлост. А време је за хришћанина благо којим се купује вечност. Живимо у времену. Свако има одређени рок за боравак на земљи. Међутим, време на које смо толико навикли је у ствари тајанствено и недокучиво.

Велики ум из старих времена, Аристотел, је говорио да је од свега што окружује човека време најзагонетније. Блажени Августин је сматрао да зна шта је време кад не размишља о њему, а кад почне да размишља о времену, губи се, бива у недоумици и запањен је. Платон је писао да је време космос у покрету, оно настаје заједно с васељеном и нестаје с њом. Хераклит је време поредио с реком у коју се не може ући два пута. Туговао је због тога што је живот на земљи полуживот – спој живота и смрти. Човек живи и не живи: живи зато што реално постоји, и не живи, пошто време уништава, на известан начин спаљује све, и њега самог, јер садашњост није могуће зауставити и задржати – чим се појави из бездана будућности одмах тоне у провалији прошлости.

Средњовековни алхемичари су тражили еликсир бесмртности који би човеку дао власт над временом, али је то био лов на привид и потера за сновима. Чаробњак Фауст је продао душу ђаволу за способност да зауставља тренутке по својој жељи, али га је зли дух преварио. Ни анђелима, ни демонима нису дати власт и управљање временом.

Човек се налази у времену као у невидљивој бујици; ова река се не може преградити и зауставити. Човек често заборавља на време, али време никад не заборавља на њега. Сваке године се мења човеково лице, сваког столећа се мења лик земље. Време личи на бисерни конац саткан од тренутака који заблистају и нестану. Међутим, у томе постоји одређени тајанствени смисао: тренутак се не може вратити, зато време треба да буде посебно вредно и драгоцено за човека. Време се за оне који живе по вољи Божијој претвара у метафизичку светлост; време потрошено у греховима и испразности – у метафизички мрак.

Нова година је за хришћанина нова фаза духовне борбе с демонским силама, обичајима полупаганског света и својим страстима – невидљивим змијама које обитавају на тамном дну душе. Сваки човек треба да постане свестан и да открије главну страст, па да започне борбу с њом.

Нова година је увек поклон и радост. Она својом светлошћу обасјава и дворце и убоге колибе, греје срца и богатих и сиромашних. Нека би новогодишња радост постала за хришћане предворје у будућу, непролазну радост у Небеском царству, кад време своје место уступи вечности!