Мирни дух преподобног Серафима

Данас славимо празник једног од највећег подвижника Цркве и Руске, и Васељенске, једног од највољенијих светаца којег поштује народ Божији. Име преподобног Серафима је познато и омиљено, не само код нас у Русији, већ и у другим земљама, на пример, у Грчкој и Грузији, а посебно у Србији. На свим континентима народ Божији посебно поштује овог угодника и моли му се.

Свети Серафим је цео свој живот посветио сједињењу с Богом и заиста је постао преподобан, подобан Богу. Ми не можемо да видимо Бога, али можемо видети Његове свеце који се удостојавају лика и подобија Божијег, у њиховом животу се то изузетно снажно манифестује. За то треба улагати напоре какве је преподобни Серафим улагао целог живота: подвиг, дугогодишњи труд, самоћа; он је избегавао свет, молио се. Многи његови подвизи су нам познати, али су многи остали скривени, зато што их је чинио у тајности.

Тек кад је преподобни Серафим стекао благодат Светог Духа – дух мира, као што је сам говорио – открио се људима и почео је да прима све, био је познат по својој љубави и топлини. С љубављу је примао људе, давао савете и гледао људска срца.

У разговору с једним својим сабратом, саподвижником, рекао је познате речи које често понављамо једни другима: „Стеци дух мира и хиљаде душа ће се спасити око тебе.“

У овом свету људи понекад постигну изузетне висине, њихово богатство и моћ се достижу незамисливе размере. Раније, рецимо, пре свега 30 година, није сваки владар велике империје могао ни да помисли на богатство које данас може да поседује неки човек чије име чак нико не зна. Све иде ка томе да човек може све више да стиче, да располаже и влада све већим добрима.

Једни поседују велику политичку власт, други – велика знања, али је врло мало оних који поседују оно што је за њих најважније, и у тајности то схватају – душевни мир. Људи имају огромне могућности, а среће немају, колико таквих примера видимо: уништене породице, скандали, међусобне оптужбе, тражење компромитујућег материјала, судови, једни друге стављају у затворе, бујице лажи, које људи изливају једни на друге у борби за ко зна шта.

То се дешава зато што људи нису стекли миран дух. Једни долазе и кажу да су следбеници неког учења, верског или политичког. У суштини, сви друштвени делатници као да кажу да „сад ћемо учинити да све буде добро, даћемо вам срећу, ако неког другог свргнемо“, или „даћемо вам срећу ако вам понудимо ново учење...“ Ови људи често сасвим искрено тако мисле и тако поступају, али нажалост, малобројни чине људе заиста срећнима због простог разлога што нису стекли дарове Светог Духа. Њихове помисли и радње диктира сасвим други дух, зато што не чисте своје срце од греха и прљавштине, и њихови ближњи се не спасавају, као што каже преподобни Серафим Саровски, већ напротив, гину у греховној тами.

С великом жалошћу морамо констатовати да често то видимо и у самима себи, и у нашим ближњима, и у нашим породицама, и у друштву, зато што заборављамо на просте ствари којих се преподобни Серафим сећао целог живота, на плодове Светог Духа: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, милосрђе, веру, кротост и уздржање. Није тако тешко схватити речи апостола Павла кад описује плодове Светог Духа (в.: Галат. 5, 22-23).

Ближи се Крстовдан, Богојављење и ми се с радошћу припремамо за овај празник. Имамо добар повод да се отрезнимо. Сви смо радосно прославили Божић, неко од нас је можда мало и прекорачио меру празновања. „Свечаности“ (то није повезано с Христовим Рођењем) се свуда одвијају, и то је чак оптеретило и наша тела и наша срца.

Многи сад размишљају о томе да треба да узму богојављенску водицу и вероватно већина наших суграђана пре свега размишља о купању на светим изворима. Неки политичари и познати људи чак побољшавају свој имиџ на тај начин, показују како су снажни, бодри, издржљиви и спремни да се купају на свакој студени.

Али је важно да на овај празник не заборавимо главно, као што се поје у једном од крстовданских тропара: „Глас Господен на водах вопијет, глагоља: приидите, примите вси Духа премудрости, Духа разума, Духа страха Божија, јављшагосја Христа.“ („Глас Господњи кличе на водама говорећи: дођите, сви примите Духа премудрости, Духа разума, Духа страха Божијег, Христа Који је дошао.“) А можемо Га примити само с кротошћу, љубављу и дуготрпљењем, зато што, кад Црква данас слави спомен дивног свеца, преподобног Серафима, то нам у знатној мери омогућава да се угледамо на његов пример на путу ка Господу нашем Исусу Христу Који је дошао.

Амин.