Отац Серафим Петковић: Ја се не бојим за наше Косово и осећам у срцу да ће то увек бити наше!

Међу многима који су у празничним данима, иза нас, посетили Косово и Метохију, био је и протосинђел Серафим Петковић, игуман манастира Свете Тројице у Бијелим водама код Љубовије. Он је са тројицом свештеника и педесетак верника из Љубовије, Ужица, Пожеге и Бајине Баште, дошао да улепша празничне дане својим сународницима, а посебно деци на Косову и Метохију.

Отац Серафим је у цркви Успења Пресвете Богородице у Ораховцу уз гитару отпевао неколико својих песама, заједно са дечицом из Ораховца која су дошла да дочекају госте и приме од њих поклоне. Иако су журили ка Великој Хочи, где су ноћили,отац Серафим је радо пристао да подели утиске са нашим читаоцима:

- Учинити радост дечици се не може упоредити ни са чим. И зато вреди. Ми смо били пре 6 месеци први пут на Косову и Метохији. И тада смо посетили Ораховац који је, уверили смо се, посебно место патње, али и посебно место радости, где људи живе , долазе у цркву, имају веру, имају наду, имају трпљења. Пожелели смо да некако потпомогнемо њихов опстанак и осећамо велику радост што смо ту, радост која се не може упоредити ни са чим. Волео бих да сви тако осете и да дођу, да упознају лепоте овог места, да упознају лепоте Косова и Метохије и дивних храмова, и наших дивних људи који се боре и живе у тако тешким условима.

Ви сте, оче, обрадовали децу поклон пакетићима. Ко је учествовао у акцији прикупљања пакетића?

Пре прошлог доласка смо организовали један хуманитарни концерт у Београду, па смо свако дете замолили да донесе неку играчку, напише једну честитку свом брату на Косову, па смо те ствари распоредили, а сад је наш град Љубовија организовао прикупљање прилога и пакетића, па смо сви заједно дошли да донесемо овој деци мало радости. Са нама су дошли свештеници из Љубовије и Ужица и народа из Љубовије из Бајине Баште и из Ужица, из више места, ал смо се окупили око заједничке идеје да обрадујемо ову децу овде и да заједно певамо Богу.

Посетили сте још нека места на Косову и Метохији?

Били смо у манастиру Бањска, где раније нисмо били, па смо били у Зочишту, на вечерњој служби, били на литургији у Дечанима, ево нас у Ораховцу, ноћимо у Великој Хочи, а посетићемо још нека места, колико нам време буде дозволило.

Видели смо у ораховачкој цркви да сте уз гитару отпевали неколико песама о Богу, вери , о Косову... Последњих година Вас људи препознају по песми, тј. по наступима са групом Србче. Иза вас је много хуманитарних концерата у Србији и иностранству. Вашим наступима и песмама објављеним на цедеима под називом ,,Србче пева Богу“, ,,Опет Србче пева Богу“ и другим мисионарите међу децом. А да ли тим песмама допирете и до одраслих?

Тако је. Већину песама које Србче пева је писао старац Симон Јанковић. Он је био студенички монах много година и упознао је велики број духовника и светитеља који су живели у последњих 40 година и написао дивне песме које су дубоке. Те песме су само наизглед као дечје песме, али дирају срце и детета и сваког одраслог човека. То је једна врста нашег мисионарења и тамо где не може да допре реч или књига, песма направи пут.

Кад рекосте књига, да кажемо да Ви имате и Удружење Флавијан, које се бави ширењем наше вере писаном речју. Књиге из едиције Флавијан су доста читане и на нашим просторима. Да ли читаности доприноси једноставан језик којим су написане или?

Сам писац Флавијана, Александар Торик, кад је био код нас је рекао једну ствар, коју ја исто могу да потврдим. Када дође нови човек, човек који је нов у вери, ми треба да потрошимо неколико сати да му објаснимо основне ствари. Онда је он написао књигу Оцрковљење, у којој су основне ствари које Црква прописује, јер разне бабе у селима говоре ваља ово, ваља оно. И у првом Флавијану дата је једна врло детаљна исповест, да схватимо шта су греси. Људи често нису свесни својих грехова, многи дођу и кажу да нису уопште грешни, што би рекли неки старци ,,Максе тамо да ти направим метаније, ако немаш греха!“. Те књиге помажу. Писане су једноставним језиком, објављено је пет књига из серије Флавијан и још четири књиге истог писца које нису директно из те серије, али истим, једноставним језиком откривају суштину вере. Имамо и нашег владику Николаја и ми се трудимо да направимо неке збирке песама и епских и лирских које нису улазиле у садржај неких збирки раније због религиозног садржаја, такво је било време. Сада ћемо се потрудити да вратимо и ту песму међу народ, јер та нас је песма одржала и гусле и све што се у школама слабије учи, ниподаштава, па се мало и на ту страну мисионари.

Ви сте оче, имали прилике да се сусрећете са неким нашим светим старцима, са старцем Калистом, са старцем Тадејем и са старцем Јефремом који се недавно упокојио у Америци. Кажите нам нешто о тим сусретима?

Сусрет са старцем Калистом, у манастиру Жичи, је био судбоносан. Он нас је својом молитвом очистио и усмерио на Православље, јер смо ми као деца лутали и тражили тамо и вамо, јер тако је било време у комунизму. Све је било пропагирано осим Православља. Православље је било као нека црна тачка, али нас је отац Калист једним разговором све обратио, упутио да се фокусирамо на Православље и то је заиста помогло да будемо на том путу.

Онда сам био код оца Тадеја неколико пута и он ми је исто пуно помогао. Старца Јефрема сам срео у Канади. Његов први манастир је био у Аризони, а други је био поред Монтреала. Ту је био женски манастир, довео је монахињу из Грчке, мати Теклу која је била игуманија и за годину дана је напунила двадесет келија. Мали је био конак, морао је да се диже нови. Старац је био смирен и свуда где је дошао направио је велико чудо. За шест, седам година направио је двадесет и четири манастира у Америци. Кад сам видео слике из Аризоне мислио сам да је то манастир стар најмање педесет година, а он није био стар ни шест, седам година. Просто је било невероватно шта се све ту дешавало. Он је привукао велики народ. Многи људи држе тај светогорски типик. Два пута сам био појац на Пасху која је трајала од пола девет увече до 10 ујутру, као на Светој Гори и после тога није могао осмех да ми се скине са лица. Питао сам га шта да радим, рекао је да се молим и да ће ми молитва све показати. Ја сам се молио да се вратим у Србију. И тако сам сад овде.

За крај овог нашег разговора, да Вас замолим да нам кажете шта је за Вас Косово и Метохија, пошто га, имали смо прилике да чујемо, има у многим песмама које ,, Србче“ пева?

Косово и Метохија су наша света земља и баш у песми Косовски чувари, намерно сам ставио рефрен: ,,Метохијо хиландарска похвало, светиња ти српских никад није недостало, светлела си српским светињама и светлећеш до последњег дана!" Косово и Метохија су наша света земља и заиста кад се овде молимо осећамо велику помоћ наших косовских чувара, а то су наши архиепископи и наши патријарси у Пећкој Патријаршији, са Светим Стефаном Дечанским у Дечанима, са Светим Мученицима Косовским. И заиста се осећа њихово присуство у свакој молитви и ја се не бојим за наше Косово и осећам у срцу да ће то увек бити наше!