Недеља православља у Задру

Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим свечано је прослављена Недеља православља (8. 3. 2020.) у Задру. Владика Никодим том приликом се обратио присутним верницима истакавши да смо у овим недељама поста у ишчекивању Празника над празницима и да сада треба да покажемо да смо достојни наследници вечности и деца наших славних предака који су се молили Господу у истом овом храму у коме смо се и ми данас окупили.

„Данас прослављамо недељу победе православља над свим јересима коју је Црква однела још у првим вековима хришћанства, у време великог гоњења хришћана. Тада је оно било признато као државна религија, али су се богоборачки цареви борили против Цркве и порицали нама хришћанима право да се клањамо иконама, моштима и другим светињама. У време царице Теодоре и њеног сина Михаила, после више од сто година борбе, Црква је однела победу и сазван је 7. Васељенски сабор када су донете одлуке да се часне иконе и мошти морају поштовати од свих оних који носе велико име хришћана.

Из тог разлога је Црква одредила да се данас прославља овај празник, а ми смо данас могли да видимо ову дечицу која су носила иконе када смо улазили у храм. Кроз то ми показујемо поштовање према светима, а кроз њих и према Прволику који је сам Господ наш Исус Христос, јер једино њему приличи служење, а иконама и моштима можемо само да се клањамо и да се пред њима молимо да буду наши заступници пред престолом Свевишњег. Треба да знамо да та победа православља потврђује да само то што познајемо веру не значи ништа ако не живимо заиста хришћански, а то подразумева да долазимо у цркву, да се окупљамо око наших храмова, да постимо, да се исповедамо, а посебно да учсетвујемо у Светим Тајнама чија је круна управо Света Литургија попут ове на којој смо се данас сабрали. Уз све то, основни предуслов за задобијање Царства Небеског је то да имамо љубави једни према другима, да саосећамо са својим ближњима и бринемо се о њима“, рекао је Епископ Никодим и пожелео свима да издржимо овај пут кроз пустињу, како се назива овај Часни пост и да нађемо Обећану земљу, тј. да дочекамо тај велики празник Васкрсења Христовог радосно и достојно.