Владика Теодосије: 17. марта нанета рана нашем бићу

Пре 16 година на данашњи дан догодило се највеће етничко насиље над Србима и неалбанским становиништвом, од стране екстремних Албанаца на Косову и Метохији, које је уследило после уласка међународних војних и цивилних снага. У три дана насиља тог 17. Марта прекинути су многи животи и уништено српско културно наслеђе. Владика Теодосије поручио је у манастиру Грачаница да док са вером и надом живимо на Косову и Метохији, живеће и светиње. Подсетио је на то да су више пута спаљиване и оскрнављене, али да су и после свега обновљене.

Парастосом у манастиру Грачаница, полагањем белих ружа испред уметничке инсталације МИССИНГ и изложбом слика “Јесен у Призрену 2019”, обележена је шеснаеста годишњица мартовског погрома на Косову и Метохији.

Епископ Рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије служио је парастос погинулима у мартовском насиљу. Истакао је да „божија благодет делује тамо где верни страдају, а да је једини пут, пут Христа“.

„Ми се данас молитвама сећамо свих њих после 16. година од мартовског погрома када су наши непријатељи, злочинци који су оно што нису успели да ураде 1998. и 1999. године и касније, покушали 2004. године, а то је да протерају, да униште и спале све оно што је српско на овим просторима. Хвала Богу у томе нису успели као и многи пре тога, нису успели до краја у својим намерама, али је нанета бол, нанета је рана нашем бићу” рекао је владика Теодосије.

Владика Теодосије каже да они који остају на КиМ, опстају захваљујући својој вери.

“Велики број нас живи на овим просторима, али Бог се појавио, не у моћи и у сили, већ божија благодет делује тамо где верни страдају и када смо ми немоћни, зато наше светиње порушене великим делом смо обновили, а исто тако они који остају на овим просторима, опстају са вером и надом у Бога”.

Осим на страдање људских живота, Теодосије се у обраћању у манастиру Грачаница осврнуо и на страдање светиња.

“Вером и надом ми живимо на Косову и Метохији и живе наше светиње толико пута нападане, толико пута, спаљиване, бивале су и оштећене и оскрнављене, али ми смо их поново обнављали, посећивали и оно што насвећује највише те светиње, јесте света литургија и молитва коју вршимо у њима. Ту где је двоје, троје сабрано у Христово име, ту је Господ сам присутан, а где је Господ присутан, присутна је сила божија”, поручује Теодосије.

Шеснаеста годишњица без присуства већих група због вируса
Обележавање насиља и помен страдалима протекли су пез присуства већег број људи, услед појаве корона вируса. Владика Теодосије саветује људима да не паниче и да имају веру.
Како каже, “сила Божија је надвладала све наше непријатеље и треба се уздати у Бога”.
“И ово данашње време када су многи у паници и осећају да су у опасности од болести када је у свету проглашена пандемија и када се људи с правом брину за свој живот, треба да имамо веру на првом месту, јер вера ће нам помоћи да учинимо и оно што је немогуће обичном човеку. Много пута смо се у то уверии и зато са вером, са оптимизмом прођимо кроз овај живот бивајући свакако одговорни, јер и ми припадамо друштву, припадамо заједници, држимо се свих правила која се налажу свима нама који смо хришћани. Више од других треба да будемо обазриви, теба да будемо одговорни и опрезни, али не смемо да будемо у страху”, саветовао је Теодосије све који су забринути услед ширења вируса корона.

Истакао је да у ове дане поста, вера треба да буде још јача.

Живојин Ракочевић: На рушевинама се рађа живот

Новинар и публициста, Живојин Ракоћевић, који је уједно и директор Дома културе у Грачаници, подсећајући на оно што се десило пре шеснаест година, каже да је упркос тешкој судбини, ова ликовна колонија доказ обнове живота. Рекао је да уметници који су створили слике, нису могли данас да дођу.

“Погођено је у срце и то срце куца и дан данас. Све што смо имали доживело је тежак ударац и све што смо имали се обнавља. Колонија организована пети пут у Призрену је доказ да се на рушевинам рађа живот и да тај живот даје свој стваралачки и креативан одговор”, каже Ракочевић.

Изложбу слика отворио је градоначелник Грачанице, Срђан Поповић, који је рекао да су имена страдалих „молитва и опомена да се никада и нигде такво зло не понови”.

Подсетимо, повод за највеће етничко чисћење Срба и неалбанског становништва на Косову и Метохији од 1999. године било је дављење тројице албанских дечака, 16. марта 2004, из села Чабра које се граничи са српским селом Зупче код Зубиног Потока. У косовским медијима оптужени су Срби да су несрећну децу наводно појурили са псима у реку.

Тог 17. Марта уништено је и запаљено око 286 српских кућа, преко 35 цркава, манастира и гробаља. Више од 4.000 Срба са југа КиМ-а је протерано у тродневном насиљу екстремних Албанаца који су напали Србе широм КиМ-а. Убијено је осморо Срба и 11 Албанаца – који су страдали у обрачуну са америчким и француским КФОР-ом који је покушавао да заустави насиље. Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година. Ипак, до данас нису откривени налогодавци за ово, како су међународни кругови у више наврата оценили – организовано насиље.