Православный календарьПравославный календарь
«Я всегда очень боялся, что один из них умрет»
Елена Кучеренко
Иван как будто бы куда-то спешил и боялся потерять даже секунды на этом своем пути. Каждый день жил как последний.
Война, ГУЛАГ и радость в жизни поэта Николая Домовитова
Марина Бирюкова
Лагерные стихи Домовитова – о надежде, которая не умирает, даже когда умер уже расстрелянный, и о совести, которая станет личным трибуналом для палачей.
Первая встреча со старцем Паисием
Митр. Лимасольский Афанасий
И вдруг старец мне говорит: «Ты из нашего рода». – А я ему: «Геронда, вы из Кипра?» – Он мне: «Бестолковый».
Крымские священники посетили Византию
Репортаж из Крыма (+ФОТО +ВИДЕО)
Посетители смогут стать не только зрителями, но и участниками всех важнейших событий истории Крыма и Новороссии.
Разрушить семью ради правильного воспитания детей
Анна Сапрыкина
Первый и главный педагогический рецепт – заботиться о браке, строить и беречь любовь и единодушие в отношениях между мужем и женой.
«Трудности нас закаляли и укрепляли в вере»
О войне, гонениях на Церковь и вере в советское время
После уроков меня задержала пионервожатая, говорит: «Когда прекратишь в храм ходить?» А я отвечаю: «Как начал ходить – так и буду».
«Неполезно, когда священник скрывает проблемы на приходе и задабривает архиерея»
Еп. Штутгартский Иов
Мы в Зарубежной Церкви всегда жили вместе: украинцы, белорусы, русские. И сейчас, слава Богу, удается поддерживать эти теплые отношения.
«Для того мы и существуем на этом свете, чтобы делать как можно больше добра»
Воспоминания монахинь о прп. Гаврииле (Ургебадзе)
Увидев его, поняла сразу, что он знает все обо мне и мне нечего объяснять.
«Чтение становится элитарной деятельностью»
Людмила Мосунова
Хорошая книга дает возможность прожить то, что ты никогда не проживешь в жизни.
«Молчание, зовущее горé»
Иером. Пафнутий (Фокин)
По его кончине братии открылось много тайных подвигов старца, о которых они ранее и не догадывались.

Одговор Епархије Рашко-призренске поводом некоректног писања неких косовских медија о звоњењу звона на црквама у време пандемије корона вируса

    

Искрено смо изненађени и разочарани текстом који се данас појавио у косовским медијима под насловом ”Српска црква у Приштини против Ковида-19 бори се непотврђеним руским моделом”. У тексту се помиње да су грађани у суседству цркве наводно ”узнемирени буком” која долази од звона. Овај садржај објављен је и на другим косовским медијима јавног сервиса РТК и порталима Телеграфи, Бога Сот, Косоварја итд. У тексту се наводи изјава Агима Муслиуа ”безбедносног експерта” који тврди да је реч о ”примитивној и провокативној руској методи”. Муслиу у наставку говори о ”дезинформацијама из Русије”, да се ”људи из српске обавештајне службе крећу у свим црквама” па закључује ”сходно томе где је српска обавештајна служба ту је и руска”, па је зато по Муслиуу реч о хаосу из Москве”.

Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве у ово трагично време пандемије корона вируса са жаљењем прима овај текст који дубоко превазилази најпристојније границе професионалног новинарства и представља пример таргетирања Српске Православне Цркве на Косову и Метохији која овде вековима постоји. Пре свега треба се подсетити да се звона нису појавила у Русији, већ у Италији у Кампањи у 5. веку и да се вековима у хришћанском свету користе не само за оглашавање редовних служби, већ и у тренуцима великог страдања, помора или друге трагедије, како у православном, тако и у римокатоличком и протестантском свету. Свако вече цркве у Амстердаму звоне у звона у знак солидарности у време пандемије. Разлог за то јесте пре свега да се људи подстакну на молитву, на солидарност и да на моменат прекину редовне послове и сете се Бога, без обзира којој вери и конфесији припадали. У прилогу нашег одговора наводимо неколико западних сајтова из којих се види да је иста пракса уведена и у западним хришћанским, пре свега римокатоличким, срединама широм света, од Америке, Канаде, Француске, до Аустралије и Филипина, а не само у православним срединама. Звук звона, уосталом, као и молитва мујезина за минарета 5 пута дневно, има првенствени циљ да позове на молитву и то није спорно за никога ко верује у Бога и поштује друге. Овим показујемо солидарност коју наша Црква осећа за све грађане Косова без обзира на веру и језик јер сви смо једнако угрожени пандемијом. У време звоњаве звона молимо се за све болесне, не само у нашој средини, већ широм света, за оне који се несебично брину о њима у болницама, и узносимо молитву Богу да епидемија престане и да се живот врати у нормалне оквире.

Звоњава звона, као и позивање на молитву са минарета, регулисано је законодавством Косова у децибелима и сваки добронамерни читалац може сам да закључи да хришћанска звона не стварају нимало већи звучни ефекат него ли молитве са десетина џамија по већим градовима. Звона су део цивилизације европског континента на коме живимо и јако је лоше да са Косова иде глас да она некоме сметају. У сваком случају, Епископ Теодосије је донео одлуку да се у цркви Св. Николе у Приштини престане са чешћим звоњењем иако парох приштинске старе цркве о. Саша Митровић тврди да му се нико од околних комшија није пожалио, а да су неки чак изразили подршку.

Наша Епархија изражава искрено очекивање да у овом времену хуманитарне катастрофе која је задесила цео свет неће бити више оваквих чланака, нити коментара необавештених и очигледно недобронамерних ”експерата”, већ да ће нас све ово најновије страдање подстаћи на солидарност, међусобно разумевање и надилажење свих политичких и међу-националних разлика, којима, није место у време када имамо толико оболелих, посебно старих лица. У невољама увек треба да будемо заједно и покажемо пре свега један комшијски дух и толеранцију јер живимо на простору где вековима постоје различите верске традиције које треба да живе у миру и поштовању.

Из Канцеларије Епархије Рашко-призренске

Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Православие.Ru рассчитывает на Вашу помощь!
Комментарии
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBookВКонтактеЯндексMail.RuGoogleили введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • Православный календарь на каждый день.
  • Новые книги издательства «Вольный странник».
  • Анонсы предстоящих мероприятий.

Новинки издательства
«Вольный Странник»

Новые материалы

Выбор читателей

×