Грех jе разоран

Данашње Јеванђеље говори нам о томе како је Господ једног несрећног човека исцелио за време празника, док је био у Јерусалиму (Јн 5, 1-14).

У Јерусалиму се налазила бања, до данас су се сачували њени остаци, нешто налик базену, где је лежало веома много болесних и несрећних људи. Сви су лежали и чекали. Анђео је с времена на време силазио у ову воду, замутио би је, и ко би први стигао у њу кад се засталаса, исцелио би се. Господ је дошао тамо и угледао је човека који је тридесет осам година лежао раслабљен, задесила га је страшна и тешка болест, и упитао га је да ли жели да се исцели. Болесник је одговорио: „Да, наравно, али немам човека који би ме на време спустио у ову лековиту воду. И кад смогнем снаге да то ипак учиним, неко други пре мене уђе у ову воду и оздрави. Нема никога ко би ми помогао“. И Господ је једном Својом речју исцелио овог човека: он је узео свој одар и отишао је исцељен. А затим је сведочио: „Овај Човек (односно Христос) Који ме је исцелио, рекао ми је: узми одар свој и иди“. После тога се десио још један важан догађај. Христос је, након извесног времена, затекао овог човека у храму, у који је овај, очигледно, дошао да заблагодари Богу за исцељење и рекао је речи врло важне за све нас: „Иди, и убудуће не греши, да ти се не деси нешто горе“. Да не горше ти что будет – тако звучи на црквенословенском.

Смрт, болест, трулежност и склоност ка страстима ушли су у свет са грехом. Ово су нераскидиво повезане ствари. Адам је згрешио, и тако су у свет ушли трулежност, патња и разарање. Грех све уништава у човеку: и тело, и душу. Сваки лекар то одлично зна. Заиста, ако пажљиво погледамо, схватићемо да се већина болести од којих људи пате налази у непосредној вези с греховима. Колико болести изазивају преједање, пијанство и блуд – њихова последица је читав сплет страшних и тешких болести. Веза између греха и болести је нераскидива. Наравно, то ни у ком случају не представља повод за то да понижавамо своје ближње упирући у њих прстом и говорећи: болестан си зато што си такав и такав грешник. Сви смо ми грешници, сви смо раслабљени.

Раслабљени представља слику целог човечанства. Чак и оних људи који су физички јаки, лепи и, као што се сад све време говори, „успешни“. Често душа оваквих људи лежи и пати, и поред ње нема човека који би јој помогао, који би је однео на живоносне воде јеванђељског учења. Људи понекад од ове страшне болести духовне раслабљености пате целог свог живота; читави народи су раслабљени – налазе се у страшном и грешном стању.

Само Бог, Син Божији, може да исцели ову страшну болест. И колико је људи Христос исцелио ходајући по земљи: крвоточиве, оне сувих руку, ђавоимане и слепе. Самим тим је показао да су Његов Закон и Његова Моћ – изнад закона овог света.

Јеванђељско учење и божанска благодат јачи су од било ког греха, само су они у стању да подигну наше парализоване душе са одра раслабљености.

Господ проналази исцељеног човека у храму и каже му: „Иди, и више не греши, да ти не буде горе“. Шта може бити страшније од оних духовних болести кроз које пролазимо, од оне раслабљености и патње, укључујући и психичку, коју су многи од нас поднели и подносе због својих грехова? Страшније од тога могу бити само вечне муке у геени огњеној, у паклу. И то чека сваког човека који се, добивши божанско исцељење и уставши од раслабљености, враћа својим греховима. Господ исцељеном говори овако страшне, праведне и спасоносне речи: „Иди, и више не греши, да ти се не деси нешто још горе“.

Ништа на овом свету није у стању да заустави Божанску Благодат у њеној сили која све побеђује. Само нас грех и наша склоност ка греху одвајају од ње. Нека нас мимоиђе ова страшна и болесна раслабљеност, и нека с нама увек буде Господ Који исцељује, Који је васкрсао из мртвих!

Амин.

Из књиге "Духовни устанак".

.