Православный календарьПравославный календарь
«Трудности нас закаляли и укрепляли в вере»
О войне, гонениях на Церковь и вере в советское время
После уроков меня задержала пионервожатая, говорит: «Когда прекратишь в храм ходить?» А я отвечаю: «Как начал ходить – так и буду».
Разрушить семью ради правильного воспитания детей
Анна Сапрыкина
Первый и главный педагогический рецепт – заботиться о браке, строить и беречь любовь и единодушие в отношениях между мужем и женой.
«Неполезно, когда священник скрывает проблемы на приходе и задабривает архиерея»
Еп. Штутгартский Иов
Мы в Зарубежной Церкви всегда жили вместе: украинцы, белорусы, русские. И сейчас, слава Богу, удается поддерживать эти теплые отношения.
Война, ГУЛАГ и радость в жизни поэта Николая Домовитова
Марина Бирюкова
Лагерные стихи Домовитова – о надежде, которая не умирает, даже когда умер уже расстрелянный, и о совести, которая станет личным трибуналом для палачей.
«Чтение становится элитарной деятельностью»
Людмила Мосунова
Хорошая книга дает возможность прожить то, что ты никогда не проживешь в жизни.
Первая встреча со старцем Паисием
Митр. Лимасольский Афанасий
И вдруг старец мне говорит: «Ты из нашего рода». – А я ему: «Геронда, вы из Кипра?» – Он мне: «Бестолковый».
«Для того мы и существуем на этом свете, чтобы делать как можно больше добра»
Воспоминания монахинь о прп. Гаврииле (Ургебадзе)
Увидев его, поняла сразу, что он знает все обо мне и мне нечего объяснять.
Крымские священники посетили Византию
Репортаж из Крыма (+ФОТО +ВИДЕО)
Посетители смогут стать не только зрителями, но и участниками всех важнейших событий истории Крыма и Новороссии.
«Молчание, зовущее горé»
Иером. Пафнутий (Фокин)
По его кончине братии открылось много тайных подвигов старца, о которых они ранее и не догадывались.
«Я всегда очень боялся, что один из них умрет»
Елена Кучеренко
Иван как будто бы куда-то спешил и боялся потерять даже секунды на этом своем пути. Каждый день жил как последний.

У сећању: Мати Антонина Јањић 17. 3. 1931 – 13. 6. 2020.

У сећању
Мати Антонина Јањић
(17. 3. 1931 – 13. 6. 2020.)

У навечерје празника Преподобног Оца Јустина Ћелијског, 13. јуна 2020. године, уснула је у Господу мати Антонина (Јањић), једна од најистакнутијих сестара ове обитељи од друге половине прошлог века до данашњих дана.

Рођена је 17.марта 1931. у Београду у породици Благоја и Драгиње Јањић, добивши на крштењу име Светлана. У родном граду завршила је основну и средњу школу, као и курсеве дактилографије и стенографије – вештина захваљујући којима ће оставити драгоцена дела будућим генерацијама православних народа. Године 1951., долази у манастир Ћелије у ком је као духовник службовао архимандрит Јустин Поповић (потоњи Преподобни Отац Јустин), велики мислилац, проповедник и писац. Будући да је познавала рад на куцаћој машини, сестра Антонина 1964. године отпочиње прекуцавање чувених „Житија светих“ и других дела Оца Јустина, чинећи то марљиво и са великом љубављу. На позив Гркиње Зои 1969. године, одлази у Атину да код чувеног ликовног уметника Николаса изучава иконографију. За само годину дана боравка у грчкој престоници, вредна и даровита Антонина овлавадава иконографијом византијског стила, а помало и грчким језиком. По повратку у Ћелије, у новом атељеу, наставља да ради иконопис и своје знање преноси сестрама. Пуних тридесет година из ћелијске иконографске радионице излазиле су бројне празничне и славске иконе, које су украсиле домове верних широм света. Године 1972. манастир Ћелије почиње са издавањем сабраних дела Оца Јустина „Житија светих“, у чијој је припреми за штампу монахиња Антонина дала немерљив допринос. Као својој верној ученици и сатрудници, ћелијски старац, данас становник Царства небеског и молитвеник крај престола Божјег, неколико пута се у сну јавио, рекавши да ће је ускоро „повести“. То се и збило у навечерје њему посвећеног празника.

Мати Антонина била је верна слушкиња Божја, украшена обиљем дарова којима је Његово име прослављала. Поред сликања светих Божјих људи и куцања Авиних дела, својим предивним појањем украшавала је богослужења у овој надалеко познатој светињи. Оставила је лепе успомене и сјајан пример живљења и стварања у женском монаштву. Са овог света испраћена је скромно, опелом у старом манастирском Храму Светог Архангела Михаила, које је служено 15. јуна 2020. године. Сахрањена је на монашком гробљу изнад манастира.

Мати Антонина била је старија сестра високопреподобне мати Гликерије, дугогодишње игуманије манастира Ћелије.

Вечан спомен у Царству небеском, драгој мати Антонини!

Епархија ваљевска

20 июня 2020 г.

Рейтинг: 2 Голосов: 1 Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Псковская митрополия, Псково-Печерский монастырь

Книги, иконы, подарки Пожертвование в монастырь Заказать поминовение Обращение к пиратам
Православие.Ru рассчитывает на Вашу помощь!
Комментарии
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBookВКонтактеЯндексMail.RuGoogleили введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • Православный календарь на каждый день.
  • Новые книги издательства «Вольный странник».
  • Анонсы предстоящих мероприятий.

Новинки издательства
«Вольный Странник»

Новые материалы

Выбор читателей

×