Видовдан молитвено обележен у Грачаници и на Газиместану

Владика Атанасије у Грачаници: Против крста ко се бори увек ће изгубити битку

Народним обичајима и молитвама у навечерје Видовдана у српском народу широм Косова и Метохије, а и у васцелом свету где год Срби живе, почело је обележавање Видовдана, празника који, попут Васкрсења Христовог, показује како се страдањем може победити и вечно живети.

Водом у коју је у навечерје празника потопљено цвеће, Видово, убрано у житу, у призренском крају Срби се умивају у видовданско јутро, да им Свети Вид отвори очи које ће у Бога гледати. ,,Да ме види Вида!“- рећи ће старије жене, узимајући само на минут своје плетиво у руке, да би га одмах потом одложиле, јер се на празник не ради, а девојке ће у сусрет Видовдану, изнети на видљиво место у кући своју девојачку спрему, свој дар, ручно урађен, да види Вида како су биле вредне и изнесе им добру прилику за удају... А потом ће заједно и стари и млади, пожурити у цркву на причешће и молитву. Тако се вековима чува традиција и сећање на важан датум у српској историји, сећање на Косовску битку, на битку у којој је Свети кнез Лазар пруживши руке ка своме Творцу жртвовао земаљско царство зарад Небеског и Вечног. Сусреће се српски народ сваке године опет и опет са сећањем на косовске јунаке, храбре ратнике и косовке девојке које су их појиле вином и љубављу лечиле ране. На Обилиће, Орловиће, Топлице, Косанчиће, Југовиће...и хиљаде других јунака погинулих за веру и отачаство. Сећају се Срби и мајки које су своје синове тражиле по пољу Косову, скупљале њихове кости и полагале их у земљу као путоказ будућим генерацијама . У сећању се чува Завет склопљен уочи боја између Кнеза Лазара и његовог Творца који ни после 631 године није изгубио на значају. И како неко рече у Грачаници, пред Милутиновом светињом ,, Што смо даљи од Косовског боја, све смо ближи Завету косовском“. И баш о том Завету је на Газиместану, пред око две хиљаде људи, овог Видовдана говорио владика рашко-призренски и косовско-метохијски, поредећи га са оним Заветом који је много векова пре склопио Бог са старозаветним пророком Мојсијем.

-Браћо и сестре, у роду српском Свети кнез Лазар је наш Мојсије, вођа. У одсутном тренутку потврдио Завет нашег народа са Христом Богом у Светом јеванђељу дат, а онда је потврдио и Завет Симеона Немање и Светог Саве и Светог краља Стефана Дечанског, и свих који су се определили за Христа, за истину, за правду и нису жалили живот свој и све овоземаљско ради Христа и Царства Небеског, вечног. И тако се Свети кнез Лазар определио управо за Царство Небеско. Он је крвљу својом запечатио Завет Христов са нама. Ако су Јевреји били и означени као изабрани старозаветни народ Божји, ми Срби смо међу осталим народима који су познали Христа и пошли за Христом, новоизабрани народ новозаветни и са тим носимо одговорност да следимо Завет Светог кнеза Лазара који је живот свој управо овде положио за Христа, за веру, за отачаство и за ово наше свето Косово и Метохију. Остајући на овим просторима, чувајући ову свету земљу натопљену крвљу и исто тако чувајући наше светиње, молећи се у њима, ми тиме потврђујемо свој завет и зато смо Богу благодарни данас можда у много мањем броју. Некада смо се борили овде са Турцима освајачима, а сада имамо једну другу борбу. Има много оних који би желели да не будемо на овим просторима, али нећемо се дати, нећемо се предати и истрајаћемо, не толико својим силама и снагом, колико Божјом силом и нашом вером- рекао је владика Теодосије, који од окупљених затражио опроштај што није служио литургију у Грачаници, већ у Призрену, где је, по препоруци лекара, сачекао резултат теста на ковид 19. Чим је негативан тест стигао, владика је дошао на Газиместан.

Велики помен Светоме кнезу Лазару и мученицима косовским на Газиместану, са владиком Теодосијем је служио и владика умировљени захумско-херцеговачки Атанасије , а саслуживало им је десетак свештенослужитеља из Рашко-призренске епархије.

Ово видовданско сабрање обележиле су поруке о истрајности, али и скандирања, бакљаде и повици подршке Србима не само на Косову и Метохији већ и у Црној Гори од којих је најупечатљивија била “Преко Космета до Црне Горе сви се Срби за светиње боре”. Група ходочасника је и ове године на Газиместан донела велики крст из Јерусалима, икону Богородице Тројеручице, али и велику икону Свете руске Царске породице Романов које су окупљени могли да целивају.

Епископ Атанасије је у свом обраћању на Газиместану, позвао окупљене да и у наредним годинама долазе овде “са надом у Васкрсење”:

-Ево нас на месту нашега постојанства и нашега постанка. На великом крсном месту Газиместану. То је место где смо положили испит да смо кандидати за Царство Небеско и да је Бог с овим народом имао велики план да страдањем и крстом стигнемо у васкрсење. Васкрсавали смо и васкрснућемо опет јер је сила крста најача и завршава се васкрсењем.

Владика је подсетио да смо на жалост као народ имали многа страдања:

-Нажалост имали смо страдања многа, од тога највише три пошасти: присилна исламизација од Отоманске империје, затим присилно унијаћење несрећнога гордога Ватикана, што је пример страдања Срба у Јасеновцу и трећа пошаст комунизма, где су насилно хтели да комунизирају српски народ. Пропали су они, ми ћемо остати. Само да истрајемо, што каже српска пословица, можда јединствена у свету,, Кадар бити стићи, кадар и утећи кад је за то нужда, а најважније на страшном месту постојати“. Ми смо овде, на томе страшноме месту, на судишту косовском где ничу божури из крви мученика и они нам дају наду да је увек васкрсење јаче од смрти. Није добро што има неких који се боре против крста и против гробова наших мученика, наших рођака, наше деце. Велики херцеговачки песник Шантић је рекао ,,Гробови наши бориће се с вама!“.Тешко ономе ко се бори с гробовима, јер не верује у васкрсење, а васкрсење је коначно назначење свега рода људскога. Зато да долазимо овде са надом у Васкрс и Царство Небеско. Да истрајемо, да издржимо. Ми смо народ, како је рекао велики песник наш Дучић, са великом духовном резервом. Ми можемо много да трпимо и много да издржимо. Тако смо пролазили кроз историју и васкрсавали и онда када су мислили да су нас покопали. Нека је благослов Светог великомученика Лазара Косовскога, претходнога нашега трајног војсковође за крст часни и слободу златну, за правду и истину и за веру Христову и да идемо за њим као што су вековима ишли наши борци на толиким местима Церу, Гучеву, Руднику, а недавно и на Кошарама и на Паштрику. Имали смо људе, имали смо жене и имали смо децу. Нека Господ да да живе деца. Много ми је мило што сам данас у Грачаници не само видео многу децу, него и ово што преосвећени владика и Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска награђује мајке косовке које рађају по седморо деце. Задивљен сам тиме и да се настави тако. Кад год Бог шаље једно дете у свет, Он манифестује, пројављује Своју веру у човека. Бог верује у човека, јер је у Њега заложио Своју икону, Свој образ и Своје подобије, Свој лик. Саздани смо по лику Сина Његовога Јединороднога, Господа и Бога и Спаса нашега Богочовека Исуса Христа. Зато је сваки хришћанин потенцијално Христос и Христов и сваки у Њему се осиновљује Богу Оцу као Његов Јединородни Син за кога је Он дао живот свој, али и Васкрсао да нам обезбеди вечни живот- казао је владика Атанасије чији су говор окупљени поздравили великим аплаузом.

Помену на Газиместану је претходила Видовданска литургија у манастиру Грачаници коју је, у присуству више од хиљаду верника пристиглих са разних страна, служио владика Атанасије, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко – призренске.         Владика Атанасије је подсетио окупљене на делове Јеванђеља који говори о гоњењу Хришћана од стране римске власти, и рекао да се на такву власт данас угледају „тирани западни“, почевши, ,,од далеке Америке све до Западне Европе“.

-Они следују политику римску, а не хришћанску Светога цара Константина, који је управо због тираније Рима пренео престо у Цариград и није га назвао Нови Рим. Зато ја не признајем ни први, ни други, ни трећи Рим, него нови Јерусалим и нови Сион. И наши владари су следовали Цару Константину, а не римским владарима -рекао је владика.

Владика је говорио о важности опстајања на светим косовско-метохијским просторима,

на месту постојанства и достојанства нашега, као што је Грачаница, као што су Дечани и остали наши манастири и наше светиње, Љевишка, као што је Газиместан, јер су косовски јунаци достојни помена вечнога и поручио да нема светле будућности за децу оних који руше туђе светиње и гробове, за оне који нападају туђу децу.

-Против крста ко се бори, увек ће изгубити битку- додао је владика Атанасије и закључио да ,,Нико нам Косово не може узети, јер су кључеви Косова и Метохије у рукама великомученика косовског Лазара!“.

Славски колач у име Дома културе Грачаница принео је директор ове установе књижевник и новинар Живојин Ракочевић са породицом.

Након Литургије, архимандрит Иларион игуман манастира Драганац је, у име Епархије рашко-призренске мајкама са четворо и више деце традиционално уручио орден Мајке девет Југовића. Ове године, подељена су два златна и 14 сребрна ордена.

Светој литургији у манастиру Грачаници и помену на Газиместану су између осталих, присуствовали познати српски историчар Милош Ковић и члан групе ,,Београдски синдикат“ Феђа Димовић, који су међу оснивачима, недавно формираног, нестраначког Покрета за одбрану Косова и Метохије.

Професор др Милош Ковић је са Газиместана поручио да борба за Косово и Метохију тек почиње и да нема никаквог разграничења само мирна реинтеграције у уставни поредак Републике Србије и да је Покрет формиран на дан Светог Јустина Ћелијског у манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима како би се пребројали сви који Косово и Метохију сматрају својом земљом.

-Да видимо колико нас има ту и колико нас је на црти. Учинићемо све да сачувамо Косово и Метохију то је наша земља. Сви ми знамо ако пустимо Косово и Метохију, шта је следеће? Ми овде на Газиместану бранимо Београд, бранимо Таково, бранимо Опленац, бранимо Мишар, бранимо моју Мачву. То је наше - истакао је Ковић.

Ковић је додао да су у Покрет за одбрану Косова и Метохије ушле нестраначке личности те да ни једног члана не интересују странке нити ичије министарске фотеље.

-Никоме нећемо да узмемо посланички мандат, али не дамо оно што је наше, а наше је Косово, наша је Метохија, наша је Света земља. Дакле само мирна реинтеграција. Свима нудимо заједнички живот, свима иста грађанска права, без обзира на етничко порекло. Ово је наше и никада нећемо одступити- закључио је Ковић.

Феђа Димовић је казао да је за њега јако битно да је данас на Газиместану, јер је Косово и Метохија можда и најважнија ствар за идентитет српског народа:

На Косовском завету је цело српство утемељено и никако не смемо да га се одрекнемо. Са Газиместана поручујем, браћо и сестре, Срби и Српкиње, долазите што више можете на Косово и Метохију, не само за Видовдан, не само за празнике, него и овако, обилазите наш народ, обилазите наше светиње. Само тако можете да схватите шта је Косово и Метохија и колико Косово и Метохија значе за нашу историју, за нашу културу, за нашу веру. Ја кад дођем на Косово и Метохију слободно могу да кажем да сам стигао кући.

Феђа је рекао да му је велика част да се нашао међу седамдесет и нешто оснивача Покрета за одбрану Косова и Метохије:

- У Покрету је група људи интелектуалаца, професора, академика, оснивача, а сад се и доста људи придружило. Многе од тих људи ја познајем, сусрећемо се на трибинама предавањима, јавним наступима, делимо неке заједничке ставове, неке заједничке вредности и оно што је суштина, без обзира на политичка опредељења, на страначка опредељења, Косово и Метохија треба да буду најмањи заједнички садржалац за читав српски народ и оно око чега ћемо се коначно сви скупити. Оно што је најважније у овом тренутку, имајући у виду све ово што се дешава и ових прича око неких преговора који не знамо о чему се преговара, ни и са киме се преговара, у којим оквирима, да никако и ни по коју цену не смемо дозволити да Косово и Метохија добију столицу, не само у Уједињеним нацијама, не само признање, него било коју врсту поделе, разграничења, одвајање Срба од Срба, од наше браће и сестара са Косова и Метохије. То морамо да спречимо и пре свега морамо да спречимо да у нашим главама одвоје Косово и Метохију од нас, јер то је оно што они желе да кажу, почев од нашег председника, па надаље, да ми немамо ништа на Косову. Не, ми имамо све на Косову и Косово је суштина.

Споменувши и литије за одбрану светиња у Црној Гори, Феђа Димовић је закључио:

-И ово што се дешава данас овде и литије у Црној Гори где је велики број младих људи устао у име православља, у име Христа и слободе, то је велика нада да ће коначно доћи до васкрсења нашег народа.

Прославу Видовдана у Грачаници и на Газиместану обезбеђивале су јаке снаге Косовске полицијске службе. Они су упозоравали окупљене да морају поштовати мере заштите од корона вируса од којег је, ових дана, велики број оболелих у више средина на Косову и Метохији.