Успенски храм Московског Кремља

Ово место је место молитве – до почетка XIV века ту се налазио дрвени храм и овде је, 1326. године одлучено да се сагради први камени храм у Москви. Као узор за први Успенски храм од белог камена изабран је храм Светог Георгија у Јурјеву-Пољском. И док је московски храм век и по касније морао бити демонтиран због трошности, његов прототип већ осам векова краси древни Јурјев-Пољски.

Изградњу трећег по реду храма на овом месту започели су неимари Кривцов и Мишкин, али храм није завршен због „труса“, односно земљотреса који се по подацима из летописа у Москви догодио 1474. године. По другој верзији, огроман храм се просто срушио – врло чест случај за староруске храмове од белог камена.
Напокон, за подизање четврте (и последње) „верзије“ храма ангажован је велики неимар и инжењер Аристотел Фјораванти, који је до тада већ посетио Владимир, Псков, Новгород и друге градове, тако да је одлично познавао староруску архитектуру.

Како пише Александар Можајев у прегледу 5 најстаријих храмова у Москви, „постојеће здање је саградио познати Италијан Аристотел Фјораванти 1475-79. године. Ова градња је представљала почетак епохалног пројекта кнеза Ивана III након што је кнежева престоница постала сверуска, а затим и Трећи Рим. Није случајно Фјораванти у Москву дошао после Софије Палеолог, наследнице Византијског престола.

Замисао, конзервативна у суштини, у којој се наручилац угледао на владимирски Успенски храм из XII века Аристотел је успео да претвори у један од најупечатљивијих догађаја у историји руске архитектуре. Уз спољашње поштовање канонског прототипа здање је потпуно новаторско у детаљима. То су и коришћење цигле заједно с каменом (прву циглану у Москви основао је управо Аристотел) и необично танки сводови и необичан, отворен унутрашњи простор „сале“. Храм је у прво време изгледао још пространије пошто је место иконостаса заузимала ниска олтарска преграда. У осталом је храм до нас дошао практично без промена.“

Храм који је грађен по образу и подобију, час храма Светог Георгија, час Успенског у Владимиру, на крају крајева је сам постао извор надахнућа руских неимара.

„У току векова Успенски храм је био и остало главни руски храм и служио је као место крунисања царева и погребења патријараха. Украшен је фрескама из XVII века, раскошним полијелејима из XIX века, велелепном колекцијом древних икона и осталим чудним рукотворинама, као што је изрезбарени дрвени балдахин изнад царског места Грозног или ливени шатор са шарама (1624.) изнад гроба патријарха Гермогена,“ – тако укратко историјско благо храма описује Александар Можајев.

У Успенском храму су се венчали будући родитељи Ивана Грозног, Василије III и Јелена Глинска. Њихов син је увео традицију крунисања међу зидинама Успенског храма – 1547. године он је први од руских владара овде био венчан на царство. Чак и након премештања главног града Руског царства у Петербург Успенски храм је остао место крунисања свих руских царева, почевши од Петра II. У храму у Кремљу су се обављали и обреди крштења: Алексеј Михајлович је овде крстио своју децу, а царица Катарина II је примила православље.

Под сводовима Успенског храма су свечано обележени многи велики догађаји: пад јарма Хорде, покоравање Казања, победе у Северном рату и победе над Турском.

До оснивања Светог Синода у Успенском храму су сахрањени многи московски светитељи. Овде почивају мошти кијевских митрополита, Петра, Теогноста, Фотија, Кипријана и Јоне, московских митрополита Макарија и Филипа, московских патријарха Јова и Гермогена. У храму има укупно 19 гробница, украшених високим шаторима.

Изузетно богата колекција икона Успенског храма настајала је у току XII-XVII века. Неке иконе су насликане специјално за храм, друге су у Москву донете из других градова. Најстарија икона је двострана „Богомајка Одигитрија“. У Успенском храму се налазе иконе насликане кичицом великог иконописца Дионисија. Од 1395. године до 1930. године у Успенском храму се налазила Владимирска икона Мајке Божије. Данас је се ова древна светиња чува у Третјаковској галерији, у храму Николаја у Толмачима.

Једна од главних светиња Успенског хама је „ексер Господњи“, који је у власништво храма предат по налогу Петра I. Овај ексер је некада припадао византијској царици Јелени која га је пронашла на гори Голготи. Касније га је од њеног сина цара Константина добио грузијски цар Миријам, који је примио крштење. А у XVIII веку предат је на чување Успенском храму. По предању, ексер чува од несрећа место на којем се налази.

Испред иконостаса се налазе молитвена места цара, царице и патријарха. Посебно је занимљив такозвани Мономахов трон – раскошна позлаћена фотеља направљена 1551. године специјално за првог руског цара Ивана Грозног. Трон је богато украшен. резбаријом и мистичним фигурицама.

Од 1991. године Успенски храм улази у Држави историјско-културни музеј-национални парк Московског Кремља. У саставу ансамбла Московског Кремља он је укључен у Списак Светске културне и природне баштине УНЕСКО.

Локалне специфичности

На велике црквене празнике у Успенском храму се обављају богослужења.

Успенски храм је леп са свих страна тако да треба обићи круг око њега. Диван поглед се пружа из сваке тачке Саборног трга, као и са звоника Ивана Великог.

Фотографисање и снимање у свим музејима-храмовима је забрањено, али је на територији Кремља фотографисање дозвољено (аматерском фото камером).

Успенски храм се може посетити самостално или у саставу групе. Екскурзија траје око сат и по времена. Проширена екскурзија с обиласком панораме, наравно, укључује и друге храмове на Саборном тргу – Архангелски и Благовештенски, звоник Ивана Великог. Уколико будете имали жељу да посетите Оружану палату, за такву „шетњу по Кремљу“ издвојите најмање 3-5 сати.

Историја, легенде и чињенице

До 1812. године овде се чувао Константинов крстић, који је послат с Атона на поклон цару Фјодору Ивановичу. По предању, некада је припадао цару Константину Великом. Постојала је традиција да овај крст заједно с царем иде у војне походе. По легенди, Константинов крст је спасио живот Петру I. За време Полтавске битке метак је погодио цара у груди и могао је да га усмрти да није погодио крстић.

1812. године храм је похарала и скоро потпуно спалила Наполеонова војска. Сматра се да је напуштајући Кремљ Наполеон наредио да се минира православна светиња. Међутим, неочекивано је почела да пада јака киша и упаљени фитиљи су се угасили.

У фебруару 1903. године у Успенском храму је из Цркве изопштен Лав Толстој. Касније је управо због тога Лењин писцу желео да подигне споменик баш у Кремљу.

Још једна легенда из совјетског времена: у јесен 1941. године Стаљин је наредио да се у Успенском храму тајно служи молебан за спасење земље од најезде туђинаца