Иступања против могуће војне операције у Сирији, чија логика се добро описује формулом „Морамо да убијамо Сиријце како бисмо зауставили Сиријце који убијају Сиријце“ у последње време се дешавају у читавој Европи, и Црна Гора није изузетак. Ових дана у главном граду земље, Подгорици, са транспаретнима Стоп,Америка! протествовало је неколико стотина људи, међу њима игуман православног манастира Светог великомученика Димитрија из Даниловграда, јеромонах Лука, пореклом Сиријац.
Luka Sirija
- Оче Лука, од почекта конфликта у Сирији око 400 хиљада хришћана било је приморано да бежи из земље, више од хиљаду је убијено. При томе то су априлске цифре, крваве борбе не престају, тако да је очигледно да је пострадалих још више…
Ми смо сви живели у миру. Ово једноставно кажем од срца. Као свештено лице, не могу да кажем оно што не осећам. Даље, ми никада нисмо имали проблеме, никада се нисмо свађали, нико нас није нападао. Па и ако неко нешто непријатно каже, онда су сви били против тог човека- и муслимани и православци. Ако би се нашао православни свештаник на путу, нико није псовао или говорио ружне речи. Дамаск је, да тако кажем, први главни град. Дамаск је пре свих био престоница, пре 2000-3000 година.
Мени је 50 година, а у војсци сам радио као лекар у дому здравља. Сви моји пацијенти муслимани су ме поштовали, иако сам православац и носио сам крст. И сви су ме волели. Никада није било упирања прста и подела на хришћане и муслимане. Никад. И ово што се дешава јако боли, смета. Људи који сада учествују у сукобима и врше нападе, нису припадници нашег народа. Ово није „грађански рат“ и рат против локалног народа. Побуњеници су дошли из разних земаља. Као свештено лице немам ТВ пријемник и не пратим све детаље сукоба, понекад само преко интернета. Но, хоћу рећи, сви знају одакле долази овај сукоб и знате зашто Русија жели да буде мир у Сирији. Јер, Сирија је као улаз, као врата за Европу, за цео свет. Хвала Богу да има бар једна земља која каже: „не, доста више“.
- Да ли верујете у могућност војне операције против Сирије?
Нешто би требало да се деси коначно и да се заврши ово. Пола- пола верујем да ће бити рата. Али, не дај Боже да буде рата, да се не прошири на све земље. Ситуација је много опасна. Молимо се и желимо да буде мир. Онако како каже наш Бог: „мир свима, мир свуда“.
- Буквално недавно генерални секретар УН Бан Ки Мун је назвао хуманитарну кризу у Сирији највећом у најновијој историји. Шта можете да кажете тим поводом?
Ова је влада најлепше владала у Сирији, и најбоље и најмирније. Помаже и муслиманима и православцима. Морам рећи да у Сирији, одлуком ове владе, струју нису плаћале школе ни џамије, цркве. И школске уџбенике, на пример, све је бесплатно ђацима поклањала држава. А сад, због сукоба, око 2 милиона деце не иде у школе. А срушено је више од 3000 школа. Многе школе су биле уточишта за избегле и прогнане.
Много је деце раније ишло и у иностранство на даље школовање, а сада побуњеници раде на томе да многи остану неписмени.
