Огромна пространства не значе само малу густину становништва по квадратном километру и опасност од лоших путева. Огромна пространства значе још и сигурно постојање великог броја суседа с којима велико државно тело долази у додир. Русија се граничи с мноштвом земаља које спадају у различите, често потпуно различите цивилизације. Данашња ситуација у свету обећава дугорочну перспективу опстанка, а тим пре развоја, земљама које су носиоци цивилизацијских модела. Све што на политичкој карти света постоји у парадигми «производња – потрошња» и на томе се завршава, осуђено је на таворење у сенци држава и заједница које су носиоци смисла. А смисао се не рађа на берзи, већ под окриљем религије. С ове тачке гледишта и сама берза представља извесно оваплоћење религиозне стварности.
Наша велика држава и – како каже химна – наша велика земља је носилац културно-цивилизацијског кода чије је језгро Православље. Истовремено, она се граничи с мноштвом религиозно-цивилизацијских светова. У суштини – са свима који постоје. Овакав комшилук представља опасност од настанка проблема, али обећава и извесно богатство нематеријалног карактера, односно, од непроцењиве вредности. Поређења ради: САД се граничи само с Канадом и Мексиком, односно с бившим непријатељем, а данас сиромашним рођаком – на југу, и с флегматичним братом од тетке – на северу. И то је све. Географија, односно, одвојеност од главних жаришта у којима се кувају и претапају смислови у многоме одређује њихову политичку бахатост. Још је у «Утопији» Т.Мора блажена земља описана као држава која је са свих страна заштићена морима или океанима, као држава која се у све меша и ни са ким не граничи.
С ове тачке гледишта (суседства и зависности, опасности и користи које се од њега рађају) заинтересована страна треба да посматра историју појединих земаља. Или свих земаља уопште. Каша се путером не може покварити. Ево, рецимо, Чешка је са свих страна окружена Европом, тако да је то чак и досадно. Зато су се Енглези и Јапанци сместили између вода, што првима омогућава да теже ка томе да командују (из даљине и кришом) целом свету, а другима да се од свих одвоје, не само географски, већ и ментално. А Русија – она нас занима – својим и великим, час мишићавим, час трошним местима, телом дотиче скоро целу васељену. И ово обилато дотицање не може остати без различитих последица.
Једна од нужних последица на коју Русију приморава судбина, односно, смеса историје и географије, јесте религиозна генијалност. Међусобно богаћење, с једне стране, и тајно унутрашње супарништво – с друге, представљају последицу суседства култура или цивилизација. Суседство с исламом, на пример, не доноси само опасност од рата, као што може да изгледа људима васпитаним на CNN. У историјској ретроспективи то може бити упознавање Европе с Аристотелом, компасом и астрономијом. Данас, живећи, на пример, близу муслимана, можемо поново да осмислмо и оценимо читав низ питања везаних за породицу, за односе међу генерацијама и др. Можемо озбиљно да се отрезнимо и да престанемо да псујемо мајку. Односно, можемо морално да се развијамо и да се богатимо. Сваки озбиљан систем погледа на свет је праћен својом јединственом етиком у производним односима, породичном етиком и системом односа између полова, генерација и социјалних слојева. Блиско упознавање с овим појавама богати човека исто као и добро познавање још једног страног језика.
Набројаћемо овлаш духовне светове које је Русији дато да има у суседству. Идући на југ из правца хладних вода којима је чамцем често пловио митрополит Инокентије (Венијаминов) приближавамо се границама Земље излазећег сунца. Даље ћемо кренути дуж границе на југ, а затим на запад, наилазећи успут на тај начин и на зен, и на шинтоизам, и на конфуцијанство и на ламаизам. (Очигледно, Русија једноставно не може без добрих оријенталиста.) Затим улазимо у густи исламски појас (непознавање ислама је за нас једноставно недопустиво) и изронићемо на Кавказу како бисмо удахнули хришћански ваздух у Грузији и Јерменији. Онда нас чека западни свет, односно, свет који представља компликовану смесу католицизма и Православља, унијатства и најразличитијих облика протестантизма, савременог атеизма, свакодневног безбожништва и неопаганства. Све ово последње наведено такође треба знати и описивати у књигама као што се описује историја болести. Западни регион се завршава негде тамо где је Кант увече гледао звездано небо. Ето нам слике, извесне овлашне скице оловком, која значи да треба да нам буде «јасно све: и оштри галски разум и мрачни немачки геније». Може се парафразирати и допунити: «Суфијски оштри разум и мрачни конфуцијански геније». Светова, као што је речено, има много, и сама географија нас приморава да се ближе упознамо с њима.
Замислите сељачића који није завршио никакве посебне богословске школе, али је упознат с исламом свакодневице и источњачком философијом, а такође схвата мису на латинском, просто зато што је с муслиманима служио војску, с Кинезима је пловио трговачким бродом, с католицима се добро упознао радећи у Италији. Зар то неће бити занимљив човек? Оваквих познавалаца тајни је раније код нас било много међу морнарима који су сва мора опловили и све језике чули. У Европи су свој живот почели или од Марка Пола или од крсташких похода. Данас никуда нарочито не треба пловити, ни ићи. Све је надомк руке, све је близу границе. Само треба пронићи и спознати искуство суседа. Ето, такав треба да буде руски народ, полазећи од свог географског положаја и историјског суседства, - занимљив и искусан, којег је занимљиво и чути и с којим није страшно ићи у испитивање терена.
Већина народа је лишена овакве цивилизацијске раскоши. Већина народа има једног или два историјска суседа (а они су и непријатељи), с којима се повезује појам непријатељске различитости. Једноставније говорећи, с њима се асоцира смисаоно језгро речи «туђи». Тако, бодући се вековима, у непријатељству, ратујући, трудећи се да прогутају непријатеља или да избегну асимилацију с њим, народи на крају крајева стичу своје лице и карактер. Говорећи о борби немам у виду само борбу на бојним пољима, већ и културно супарништво. А циљ ових наших редова је да се означи пут на који указују Промисао и географија. По Провиђењу, Русија и у погледу географије има онај Тјутчевљев «посебан удео». Она има свој пут који носи назив – васељенска религиозна писменост. Ова писменост рађа искуство и осетљивост за трагедију људског постојања. Она је залог добросуседских односа. Она је ресурс за смисаоно богаће. Она је начин за избављење од непотребних конфликата који се рађају због дрског занемаривања туђе културне традиције. Од ове последње болести Запад пати «из све снаге», час вежбајући бескичмењачки мултикултурализам, час спаљујући Коран и објављујући карикатуре Мухамеда. Русија мора бити јача, паметнија и пажљивија. Управо религиозно образован човек је јак и паметан, а он је и пажљив (ако је добро образован).
Дакле, погледајте, вољени, карту своје домовине. Упитајте се: «Који од пограничних религиозних светова ми је потпуно непознат?» Кад добијете одговор можете почети да тражите путеве да надокнадите оно што недостаје. Само, немојте заборавити да идете у храм недељом!
