Литургијом, која је у цркви Богородице Љевишке у Призрену служена на празник Рођења Мајке Божје, началствовао је млади свештеник из Крушевца протојереј Милош Костић, уз саслужење пароха призренског јереја Слободана Ђорића и јеромонаха Андреја Дечанца. Док је црквом одјекивало појање призренских богослова, из својих домова раштрканих по Душановом граду, пристигоше и преостали Срби, њих десетак. Прилазили су некако свечано и поклањали се испред чувене фреске Богородице Елеусе са Христом ,,Крмитељем“ (Хранитељем верних). За последње српске душе у Призрену су литургије права свечаност, јер се још једино у цркви окупе, поразговарају, поделе бриге и понеку радост, ако је буде у граду који је у последњих деценију и по готово обесрбљен. И Милица Ђорђевић, сада већ ученица трећег разреда основне школе, пристигла је са мајком, учитељем и деда Адамом и својим гласом прати појање богослова. Крај њих је и старица, Драгица Петровић, са још две призренске баке, а крај стуба, из дечјих колица својим гласићем оглашавало се и најмлађе Српче из Призрена, тромесечни Павле Ђорић, син призренског свештеника. Још пар поклоника пристиглих однекуд, неколико верника из Ораховца и то је све. Мало људи, али радост велика. Опет се у овој древној светињи, коју је давне 1307.године подигао српски краљ Милутин и посветио Мајци Божјој, служи литургија. Опет је ова светиња оживела, после многих рушења кроз векове, после претварања у џамију од стране турских завојевача, и после паљења и скрнављења у мартовском погрому 2004.г.од стране шиптарских екстремиста. Тропар Рођењу Богоматере је допирао до свих сводова, миловао преостале фреске и спуштао се до верника, испуњавајући сваки кутак њихових душа.
На позив оца Милоша, већина присутних је пришла и узела учешћа у Светој Тајни Евхаристије.
У својој беседи отац Милош је рекао да нема речи којима би исказао своју радост што га је Господ удостојио да дође у Призрен и служи свету литургију у великој светињи призренској.
,,Велика је част моја данашња, и велика је радост моја, што сам имао благослов да началствујем и да служим у овако великој светињи. Ово је једно велико искуство, један велики доживљај за мене, који сам први пут овде. Надам се да ћу опет долазити, да ћемо се опет виђати у духу наше православне вере, да заједничаримо, да будемо окупљени око Евхаристије, око Господа, да нас Господ увек препозна као своје“ - рекао је отац Милош.
Он се у беседи осврнуо и на прочитано Јеванђеље, и на две највеће Божје заповести, позивајући окупљене да се увек сећају Бога и да држе заповести Његове:
,,Господ је свима нама кроз ово Јеванђеље дао да имамо на уму свагда у нашим животима да, како волимо Њега, како љубимо Њега, како држимо и испуњавамо заповести Његове, тако исто да се и ми међу собом волимо, да се поштујемо, да ми међу собом будемо браћа, да ми међу собом будемо ближњи. А у Причи о милостивом Самарјанину ми видимо да је наш ближњи свако ко се брине за нас, ближњи је ко се моли за нас, ближњи је сваки човек за кога се и ми молимо“.
Позивајући се на апостола Павла, отац Милош је рекао да човека спашавају вера и дела:
,,Наша вера треба да буде проткана делима, јер вера без дела је мртва. А опет, кроз та наша дела да се прожимају ове две заповести, да љубимо Господа Бога свог и ближњега свога и да нас те две врлине заједно, поведу ка Господу, да нас поведу ка Царству Божјем, што је циљ свакога од нас понаособ. Господ нам свакога дана шаље знаке, и позива у своје окриље. Он каже ,,ко има уши да чује нека чује“ и тај ће да чује, а ко нема уши, ко је роб житељских сласти, ко је роб овога света, тај неће чути позив Божји и тај ће се оглушити о позив Божји. А сви ми, који смо данас овде и данас смо чули позив Божји и дошли смо да се помолимо, да нас одржи у љубави према Њему, ближњем нашем, да нас одржи у нашој вери, да нас одржи у нашим делима“ рекао је отац Милош.
После Литургије ученици и професори Призренске Богословије су се упутили у манастир Светих Архангела, задужбини цара Душана, на празнични ручак и целодневно дружење уз кошарку, фудбал, хармонику и песму. Иначе, у историји је остао забележен податак да је на празник Мале Госпојине давне 1331. Архиепископ Данило Други крунисао Стефана Душана, и прогласио га краљем, и то је разлог више за дружење у његовој задужбини.
Литургији у цркви Богородице Љевишке и дружењу у Архангелима је присуствовала и проф. др Оливера Андоновић, дерматолог и флеболог београдског Клиничког центра. Она је претходног дана посетила Призренску богословију и одржала предавање на тему: Хигијена као превентива болести коже и вена. Ученици и професори су имали прилике да јој постављају питања на која су добијали одговоре. Било је ту и конкретних корисних савета и упутстава, на задовољство свих, као и разговора докторке са ученицима понаособ.
