Москва, 12. септембар 2016. г.
На празник Усековања главе Јована Претече Његова Светост патријарх Кирил нас је позвао да размислимо о томе какве везе јеванђељска прича о страдању светог пророка има са животом сваког хришћанина.
«Данас, размишљајући о овом страшном и трагичном догађају, - истакао је патријарх у својој беседи после богослужења у Донском манастиру, - о светом подвижнику и аскети, који је позивао људе да се окрену Богу, да постану бољи и чистији, да се ослобађају од грехова, али који је мучки убијен у страшном Иродовом подруму, - вероватно треба да се сетимо оних који су у затворима погинули за веру и отаџбину, а да ни за шта нису били криви. Треба да се сетимо својих војника који су примили смрт за домовину, за наш народ. Можда би сви ови трагични догађаји изгледали бесмислени да исто искуство није доживео највећи међу рођенима од жена – Пророк, Претеча и Крститељ Спаса – Јован, да истим путем нису прошли свети апостоли и Сам Господ Исус Христос.»
«Овај догађај испуњава наш живот дубоким смислом. Јер смисао живота није у ономе што нам се даје видљиво. Циљ живота није у повлађивању нашем самољубљу и таштини и у томе да се уверавамо у своју изузетност. Смисао је управо у дубини која се не види на први поглед - у Иродовој пећини, у погибељи и у бесмртности,» - нагласио је поглавар Руске Цркве.
«А на који начин можемо и како треба да применимо ово казивање на себе? У сваком случају, не повијајући се пред тешким околностима кад нас задесе незгоде, бриге, немири и болести, кад нас неко вређа. Говорећи тако ми потврђујемо велику силу хришћанства која се огледа у нашем људском животу и чини га истински срећним, зато што нас уздиже изнад свих тужних околности и отвара нам врата вечности, где се успоставља потпуна и коначна праведност и где ће свако добити по делима својим,» - истакао је патријарх.