Храм Светог свештеномученика Атиногена на Вучјем долу освештан је, свечано и саборно, на празник Светог мученик Лонгина Сотника, у суботу, 29. октобра 2016. године.
Храм су освештали и потом у њему одслужили свету архијерејску Литургију Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена господа Епископи захумско-херцеговачки Григорије, будимљанско-никшићки Јоаникије, диоклијски Кирило и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, уз саслужење бројног свештенства и монаштва поменутих епархија.
Новоосвештани храм подигнут је у спомен на славне јунаке Вучедолске битке, који су крв своју проливали за Крст часни и слободу златну, за ослобођење и уједињење нашег народа, па је током Литургије одслужен помен краљу Николи и ратницима који су извојевали знамениту побједу на Вучјем долу. Овом свечаношћу, у организацији Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке, обиљежена је 140-годишњица славне Вучедолске битке.
Овом приликом одслужен је помен новопредстављеном слузи Божјем монаху Теодору (Митровићу), сабрату манастира Косијерево, који је трагично настрадао у саобрачајној несрећи у петак, 28. октобра 2016.. године.
Вјерном народу сабраном у великом броју из свих крајева Црне Горе и Херцеговине бесједио је Преосвећени Епископ Григорије. -Овај храм, изаткан у уму великог архитекте Пеђе Ристића, зачет у пространом срцу епископа Јоаникија и саграђен бригом и љубављу свих вас, треба да буде мјесто спокоја, мјесто мира за све пострадале војсковође и војнике за нашу и за њихову слободу и слободу наших потомака, треба да буде мјесто одмора и преображаја гдје ће се крв људска спирати и умивати росом Божје благодати.
-Ова пољана се данас преображава од крваве у миомирисну, јер је усред ње постављен храм, а ми данас, браћо и сестре, сваки понаособ, треба да се опоменемо, када освећујемо новоизграђени храм, ријечи великог апостола Павла: Не знате ли да је тијело ваше храм Духа Светог који је у вама, којег имате од Бога и нисте своји, јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божји. Напојте се Духом да бисте познали оно што нам се открива у Христу и у Цркви Божјој, јер једино тако можемо познати један другога, рекао је Владика захумско-херцеговачки г. Григорије.
Ријечима архипастирске бесједе обратио се и Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије, који је казао да је улазак у храм улазак у светињу над светињама, за поклоњење Живом и вјечном Богу, за сусрет са Живим и вјечним Богом и за додир са Њим, за причешће Његове голготске крви и Његовог голготског, распетог, васкрслог и вазнесеног тијела. -Ми се, освећујући овај храм овдје, налазимо на једном тако узвишеном мјесту, отварајући врата овог светог храма и поклањајући се сили Божјој, моћи Божјој, мудрости Божјој, просвећујући се истином Божјом вјечном и непролазном, дотичући се живоносног гроба Христовог који је живоносан, јер је гроб Христовог васкрсења.
-И ово мјесто, не само од данас, него и до данас, оно је мјесто сусрета са Божјом силом и свједочанства да Бог није у сили него у правди, свједочанства оне истине коју је изговорио Свети Петар Цетињски на Крусима 1796. да је у имену Божјем суд и правда, поручујући онда Махмут Бушатлији. Исти такав догађај се догодио овдје на Вучјем долу, на овом мјесту гдје је побиједила правда Божја, истина Божја, гдје је побиједила не само слобода која нас је родила, ова земна слобода, тјелесна слобода, него гдје је побиједила она вјечна слобода, слобода од смрти и ништавила, јер свака борба људска овдје на земљи којом се не побјеђује смрт, свејадица која убија и душу и тијело и која лишава човјека вјечног и непролазног достојанства, то није слобода коју нам је подарио Господ Христос својом Голготом и својим страдањем и својим васкрсењем. То није слобода за коју су овдје бранили образ и част књаз Никола I Петровић, војвода Лазар Сочица и друге војсковође и ратници, који су се овдје борили не просто за земљу, него су се борили за ону земљу живих, за вјечну земљу, за Царство небеско на начин на који се борио Свети великомученик косовски Лазар, схвативши да је за малена земаљско царство, а небеско је вјечно увијек и довијека. Том Царству небеском су себе принијели на дар у свом духу јунаштва и чојства књаз Никола и остали, који су овдје, на овом мјесту, војевали против ондашњег Муктар паше, против Селим паше и Османа паше“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Архијерејима наше Свете Цркве, који су учествовали у освећењу храма на Вучјем долу и високим званицама из друштвено-политичког и јавног живота Републике Српске и Србије, који су својим присуством увеличали славље, заблагодарио је надлежни Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. -Хвала нашим архијерејима што су дошли да данас ову цркву на Вучјем долу крвавом обуку у свјетлост и да је умиришу благодаћу Пресветог Духа и Светим Тајнама Христовим. Хвала предсједнику Републике Српске г. Милораду Додику, академику Матији Бећковићу и другим угледним гостима који су дошли данас овдје: г. Милети Радојевићу, представнику Владе Републике Србије, изасланику амабасаде Руске Федерације у Црној Гори, предсједницима општина Жабљак и Плужине, начелницима општина Требиње и Соколац. Њиховим доласком учинили су нам велику част и овај ће храм запамтити њихову љубав.
Сабране је поздравио г. Миљан Алексић, предсједник Одбора за изградњу храма Светог свештеномученика Атиногена и начелник општине Билећа.
Након освећења цркве и служења Божанске Литургије приређена је свечана академија и пригодан културно-умјетнички програм. Величанствени скуп још једном је благословио епикоп Јоаникије: -Ову цркву подигоше двије светосавске Епископије - будимљанско-никшићка и захумско-херцеговачка - уз подршку Митрополије црногорско-приморске и Републике Српске. Подигли смо је нашим трудом и љубављу, Божјим благословом, али су је наши преци утемељили. Када је краљ Никола, тадашњи кнез војујући ослобађао ове српске крајеве и ушао у Бањане, у његову дједовину и дједовину Светог Саве, рекао је: Ако Бог да и срећа јуначка, подићи ћемо цркву Светог Саве у Херцеговини. Нажалост, није му се дала та прилика да ослободи цијелу Херцеговину, али је подигао онај величанствени храм Светог Василија Острошког у Никшићу за покој душа свих јунака који изгибоше у Вељем рату за ослобођење и уједињење нашег народа и наше отаџбине.
-Када је добио вијести да Црногорци и Херцеговци побјеђују на Вучјем долу онда је као врховни командант заблагодарио Богу: Слава Ти Боже и Свети Василије Острошки. Битку су извојевали Црногорци и Херцеговци једнодушно, борећи се овдје једномислено, удруживши снагу својих срдаца и мишица на Светог свештеномученика Атиногена, свеца из Мале Азије чију су отаџбину Османлије поробиле почетком 7. вијека, али их је он овдје поразио и ослободио дио наше отаџбине. Зато смо му посветили овај дивни храм, јединствени у цијелом православљу, рекао је Преосвећени Владика г. Јоаникије и додао: -Овај храм је утемељен једнодушношћу, једномисленошћу, братском слогом, родољубљем, великим пожртвовањем и проливањем крви за Крст часни и слободу златну Црногораца и Херцеговаца који се тада нијесу дијелили по партијама, него су били браћа једног језика, једног писма, браћа Срби и ослободиоци своје отаџбине. Бог је тако одредио да ово мјесто буде саборно мјесто и да ова црква уједини наш народ и да помакне све границе које су насилно постављене међу браћом, а нико до сада, иако су можда могли да подигну рампу, није могао поставити границу између Црне Горе и Херцеговине и то неће успјети ни убудуће, а свједок том је ова светиња.
Свечану бесједу је одржао пјесник Матија Бећковић. Он је казао да ако нас неко пита зашто смо се борили и који је смисао толике наше изгибије можемо рећи - Цркву смо градили. -У једној цркви су све цркве, па и у оној коју данас освећујемо. Црква је једина тврђава која није разорена и једина српска застава која није оборена. А црква је једино због чега се и вредело борити и највише што смо могли изборити. И данас, смуљенима и замућенима Црква нам је кућа и мати, ма где живели. А живимо не само у разлилитим државама, него и на разним континентима, али припадамо једној Цркви, једној вери, једном народу, једном језику, култури и историјској судбини. Црква нам је издала небески пасош за наше путовање увис. Црква није само здање него и она наука која се у њој предаје и она служба која се у њој служи. То је она Црква од које смо чули своје национално име, добили језик и писмо нисмо их низашта на свету мењали како би нас Господ познао и признао за своје, казао је, између осталог, Бећковић.
Окупљене је поздравио и г. Милорад Додик, предсједник Републике Српске, чије обраћање је поздрављено срдачним аплаузом бројног народа Божјег.
Свим добротворима и приложницима из Црне Горе, Србије и Републике Српске захвалио је, овом приликом, Преосвећени Епископ г. Јоаникије, одликујући најзаслужније архипастирским граматама и медаљама Светог Георгија Побједоносца, високим одликовањима Епархије будимљанско-никшићке. У име Одбора за изградњу храма уручене су захвалнице.
У културно-умјетничком програму учествовали су хор Преподобне мати Ангелине, КУД "Пива“ из Плужина, КУД "Зора Херцеговине из Билеће, КУД "Сава Владиславић“ из Гацка, КУД "Тешан Подруговић“, народни гуслари Стеван Мишо Поповић и Здравко Кнежевић.
