Тројице-Сергијева Лавра је један од главних центара православља у Русији. Ипак, чак и ако пођемо на ходочашће у тај свети манастир, не успевамо увек да спознамо мноштво скривених подвига, којим су монаси посвећени. О томе, како данас живи Лавра, испричао нам је архимандрит Тројице-Сергијеве Лавре, Павел (Кривоногов).
– Оче Павле, многи наши читаоци су упознати са Тројице-Сергијевом Лавром, присуствовали су богослужењима тамо, читали су или слушали о њеној славној прошлости. А како Лавра Преподобног Сергија живи данас?
– Лавра Преподобног Сергија живи кроз Преподобног Сергија, и сви који овде долазе – братија, студенти, ходочасници, сарадници – сви су ту да би се поклонили моштима Преподобног Сергија и од њега затражили помоћ.
Преподобни Сергије је игуман свих руских земаља и игуман наше Лавре. Он њоме тихо и спокојно управља. И свако ко је спреман то да примети, свестан је његовог вођства. Онај ко није спреман, то не може да схвати. Неко ко живи по своме, онако како он хоће, не може видети тиху, али чврсту руку Преподобног Сергија.
Лавра је ставропигијални манастир Руске православне цркве, који се налази готово у самом центру средишње Русије. И наш манастир, као и цела Русија, се налази под покровом Аве Сергија. Ми смо сведоци тог чудесног покрова, који прекрива братију, манастир и све који долазе Преподобном тражећи помоћ, као и читава руска Црква. Игуман свих руских земаља штити и помаже свакоме, ко му се обраћа за помоћ.
Постоје многобројна сведочанства о исцељењима, захваљујући молитвама посвећеним Преподобном Сергију. Такође, као наук имамо духовни живот благочестивих подвижника, који су обитавали, или обитавају у Лаври и њеној околини, али и оних који нам често или ретко долазе у посету. И таквих примера није мало.
Хвала Богу да смо били савременици подвижника, који су живели кроз Преподобног и под његовим покровом: у радости, благодушности и стрпљењу.
Свако ко долази Преподобном Сергију, добија по мери своје молбе, отворености и чистоте свога срца. Преподобни сваком дарује, онолико колико он може да прими од његовог благослова.
Нека свакоме Господ, кроз Преподобног Сергија, пружи снаге, подршке и помоћи, да може да издржи да носи свој крст у радости и благодушности. Да не очајава и да се не жалости, него уз молитву и стрпљење да служи Богу, како је заповеђено.
– Сасвим недавно смо обележили 700. годишњицу од рођења Преподобног Сергија и Лавра је прошла кроз обимну реконструкцију. Многе зграде су обновљене, а читав комплекс доведен у ред. Постоје ли још неки неостварени планови по питању реновирања и обнове Лавре, њених скитова или храмова?
– Тројицки сабор је у одређеном смислу срце и Лавре и Сергијевог Посада. Овде свакодневно долазе многобројни ходочасници, међу којима је и много туриста. Лавру, нарочито викендима, посећује огроман број страних туриста, у последње време претежно из Кине. Како ви објашњавате тај несагледиви поход на Сергијев Посад и Лавру, оче Павле?
– По мом мишљењу, све је то уредио Господ Својим Промислом, желећи да помогне и пружи могућност Кинезима да виде Христа, хришћански живот, људе који се труде да живе по Христу и уз Христа, људе којима је животни темељ хришћански идеал. Јер, они тако нешто не могу видети у својој земљи, они су одсечени од те традиције вере.
Стога, мислим да је то за њих тренутак «духовне екскурзије», како би они могли да виде све то. И Преподобни се обраћа сваком Кинезу, који овде дође, обраћа се његовом срцу и уму, како би он нешто осетио, о нечему размислио, нешто саслушао и видео. На крају, то ће њему помоћи да поновно размотри свој живот.
А да ли ће се они обратити Христу, или се нико од њих неће окренути православљу, то ми не знамо. Господ позива све, али «много је званих, а мало изабраних».
Да не би после неко рекао: «Кинеза има пуно, али их нико није звао»... Господ позива све, позива и Кинезе...
– Данас је у Лаври пуно младе братије, али наравно да је манастирски живот тесно свезан са старијим монасима. Време пролази и многи монаси су се упокојили и почивају на манастирском гробљу у Дуелину. Да ли се држи парастос за упокојену братију? Да ли их спомињу на дан њиховог упокојења?
– Нажалост, гробље у Дуелину, где почивају наша браћа из Лавре, се у последње време брзо повећава. Многи нас напуштају, нарочито старци. Ми памтимо сваког упокојеног брата. На дан њиховог упокојења држимо помен, а на братској трпези служимо панихиду. Понекад служимо панихиду и на гробљу, на месту где наша браћа почивају. Такође, на свакој Литургији помињемо почившу братију.
Поред тога, на сајту Лавре постоји одељак, посвећен животу наше упокојене браће. То је «Братски помјаник», у коме се могу наћи приче о многим, недавно упокојеним старцима.
– У Лаври се непрестано дешавају чуда. Иако многи данас траже јавна чудеса, Ви сте већ рекли да Преподобни Сергије чини чуда неприметно, у тишини, свакому показује оно што он треба да види. Да ли можете да нам наведете неке најприметније примере тога?
– У наше време, као по правилу, људи који су добили помоћ, или чак исцељење, скривају то. Зато што помоћ може бити различита. Али исцељења се дешавају и ми то регуларно примећујемо.
За некога то може бити и ситница, али када студент богословске Академије прилази моштима Преподобног Сергија и моли га за помоћ на испиту, знајући да је спремио само једно питање, а потом га баш то професор пита, па то је право чудо! А разлог његове «лењивости» је помоћ, коју је он пружао старцу на самрти. И ето, он је полагао испит и добио десетку, баш за једино питање, које је спремио!
– Да, то је заиста приметан пример...
– Наравно, можемо дискутовати о томе да ли је то чудо, или не, али такви случајеви се догађају. Тај студент је помагао старом монаху. Он је био привезан за постељу и студент га је обилазио сваки дан. Студент је за њега радио много, али се није спремао за испите. Учио је на ногама, када је имао времена... И на крају године у његовом индексу су биле све саме десетке! Он и сам није могао да поверује, целе године скоро да и није учио, био је растрзан између факултета и монаха, којем је помагао... Али кад се старац упокојио, студент је, по старој навици, наставио да се немарно односи према испитима и цела слика се одмах променила, а десетке су пресушиле!
И он је почео да помаже другом старцу и да се моли Преподобном Сергију, како би све научио како треба и опет је почео да даје испите један за другим! Уз помоћ Преподобног Сергија...
Баш због тога код нас постоји традиција, када сви студенти прилазе моштима Преподобног и моле за његову помоћ при учењу. Не само да добију добре оцене, већ да заиста усвоје штиво. А да ли ће то постићи, то је већ друга ствар...
– Млада братија ће увек имати шта да научи од старих монаха. Има ли још стараца у Лаври?
– Хвала Богу, у манастиру још има старе братије, која се овде подвизава. Сећам се покојног оца архимандрита Пимена. Идем ја братским ходником пут купатила негде око поноћи, а мени у сусрет иде отац Пимен. И каже ми: «Добро јутро». То се десило неколико пута. Испрва сам мислио да се старац шали са мном: скоро је поноћ, а он мени «Добро јутро». А можда се био збунио, стар је био човек, имао је тада 80 година. И онда сам схватио да се у то време старац будио. Тада је за њега почињало јутро. Он се пробуди, пође да се умије и чита јутарње молитве...
Има и данас старе браће, којима долазе млади монаси да им читају молитве. Код неких иду у три сата ујутру, како би им прочитали молитвено правило... То је велика лекција и подршка за све.
Један млади монах је рекао: «Има дана када ми се не иде, али морам да помогнем старцу. Ако ја не дођем, он не може сам да прочита молитве». И тако он иде код њега у рано јутро и чита јутарње правило. То је врло поучно.
Разуме се да савремени човек има пуно проблема. Главни проблем је људски его, све је под знаком «ја». Такав човек све гледа са своје тачке, све пролази кроз његову свест и ум. Он сматра да све анализира, али на тај начин он може да изгуби смисао послушања и да престане да га примећује.
Тада је право време за искушеника или монаха, да поразмисли зашто је он уопште дошао у манастир? Да ли зато да би истерао своје, да би било све по његовом, или да чини само оно за шта има благослов?
У манастиру се не ломи воља човека, већ се она подчињава Божијој вољи. И ако човек живи у Лаври у складу са тим, увидеће да свим управља Преподобни Сергије. Не администрација, не некакво руководство, већ сам Преподобни спокојно управља манастиром! Браћа, која воде истински духовни живот, то виде, знају и с нестрпљењем чекају, када упадну у неко искушење, да Преподобни све постави на своје место и све реши.
– Лавра има позамашну библиотеку, може ли монах да стекне или унапреди своје академско звање у самом манастиру?
– Имамо библиотеку са добром читаоницом. А поред књига које се тамо чувају, наша браћа су у електронском облику пребацила и све књиге некадашње библиотеке, које датирају још од 17. века, а које су нам одузете за време комунизма и однете у Народну библиотеку Русије. Већина тог електронског материјала се налази на сајту Лавре. Пренели смо и цео архив Лавре из времена пре револуције. То веома помаже некоме, ко хоће да изучи историју, суштину Лавре, као и њен духовни и богослужбени живот. Овде може свако да дође и да се служи компјутером, а братија то чини са успехом.
– Прво што сваки ходочасник примети у манастиру је Тројицки сабор, који су чудесно осликали наши свети иконописци: Преподобни Андреј Рубљов и Данило Черни, са својим ученицима. Да ли се у Тројицком сабору и данас чувају њихова оригинална дела?
– Иконостас Тројицког сабора је дело Андреја Рубљова и његових ученика, а делимично и Данила Черног. Пети, највиши ниво иконостаса је урађен у 17. веку. Царске двери су дар Михаила Фјодоровића Романова, родоначелника династије Романових. У првом реду иконостаса се налазе иконе из 15. и 16. века. Тамо се налазила икона Свете Тројице Андреја Рубљова, али се сада на њеном месту налази копија, коју је урадио иконописац Баранов 1927. године.
Да, Андреј Рубљов је осликао цео храм, али нажалост његове фреске нису очуване. У 17. веку су биле замењене новим фрескама. Ми данас можемо видети рестауриране остатке фресака из 17. века.
– Ходочасници сматрају да се у Серапионовој палати некада налазила келија Преподобног Сергија. Да ли је то заиста то место?
– У историјским предањима је записано да се његова келија налазила покрај храма. Стари храм Живоначалне Тројице се налазио на месту данашњег Тројицког сабора. Пошто је он био мањи и дрвени, испада да су «келије храма» биле на месту где је данас Серапионова палата.
Постоји и претпоставка, да се келија Преподобног делимично налазила и на територији, коју данас заузима Тројицки сабор.
Тренутак када се Богоматер јавила Преподобном Сергију је један од главних тренутака у животу Преподобног, а и у животу Лавре. Сваког петка читамо акатист Богоматери, јер знамо да се она јавила свецу у ноћ с петка на суботу, за време молитве Преподобног Сергија са његовим учеником, Преподобним Михејем.
– Московске духовне школе називају «великим келијама Преподобног Сергија», јер су оне давно основане унутар зидина Тројице-Сергијеве Лавре. Живот Академије и семинарије је нераскидиво свезан са манастирском обитељи. Какав је однос између братије, професора и ученика Московских духовних школа?
– Што је најважније, студенти учествују у нашим богослужењима. Они певају у певници за време литургије и на велике црквене празнике. Они се исповедају у тачно одређене дане: на пример, пред Божић, Васкрс, Успење и Преображење. Постоје и посебни дани, које је одредила администрација Академије, када духовници из Лавре исповедају студенте и професоре Академије. Студенти и самостално посећују наше духовнике, долазе на исповест и добијају духовне савете, то је један жив, нормалан хришћански живот – и то је јако добро.
Молимо се Преподобном Сергију да над свима нама и над свим руским земљама буде покров Игумана све Русије. Да нам буде на благослов, радост, утеху и стрпљење, ношење нашег животног крста!
