Православный календарьПравославный календарь Сретенский монастырьСретенский монастырь
Как Бог через людей мне помогал в самых трудных жизненных обстоятельствах
Алексей Петрович Арцыбушев
Я принял решение: пусть я здесь, в этом ящике, должен умереть, но только чтобы из-за меня никто не сел.
Ответ прот. Вячеславу Рубскому: достоинства «нового платья короля»
Прот. Вадим Леонов
В нашей дискуссии я обращаюсь к о. Вячеславу как православный священник к православному священнику.
О русском духовенстве накануне революции
Воспоминания свт. Мардария Ускоковича
В первые месяцы русской революции во многих епархиях происходил феномен, на первый взгляд казавшийся удивительным. Священники собирались излить ярость на своих архиереев. Мне не раз пришлось наблюдать подобные сцены, но меня это не удивляло.
Антрополатрия в эпоху постмодерна, или О «богообщении» прот. Вячеслава Рубского
Прот. Вадим Леонов
Предлагается радикальная смена религиозной парадигмы – перейти от взаимодействия с Богом к взаимодействию с людьми и самим собой.
Доктор
Марина Поздеева
Столичный доктор лечил лучше здешних лекарей. Поднимались на ноги те, кто и не надеялся… А денег не брал.
«Чаёк с мощами»
Произносил ли старец Николай Гурьянов слова «мощей нет, их сожгли» про останки Царской семьи?
То, что сейчас преподается нам как откровение старца Николая, на самом деле является некими духовными фантазиями рабы Божией Нины, которую никто никогда не видел.
«Фолк-кэмп», или Две недели погружения в фольклор
Арсений Симатов
Чем больше соотечественников станут причастны к нашей традиционной культуре, тем крепче надежда, что русский народ продолжит свое бытие на земле.
«Человеческая душа жива лишь тогда, когда ищет Бога»
Митрополиту Тихону — 65!
«Христианство самодостаточно и не нуждается в каких-то особых формах и начинках»
Мон. Софроний (Вишняк)
Мы не доверяем Церкви – столпу и утверждению истины – и излишне оптимистично смотрим на человеческие возможности познания.
Как бывший ректор Пятидесятнической семинарии принес Православие в Пуэрто Рико
Свящ. Григорий Юстиниано
Я так плакал, что мои очки были полны слез. Это были смесь счастья и святости – того, что я давно искал.

Изуједан Немац пуцао је из митраљеза, моја бака је својим телом заштитила децу

Истинита прича о чуду на празник Макавеја

Официри и подофицири вермахта који су пили у сеоском дворишту у окупираном селу у Курској области (бивши округ Белгородске области) 1943. waralbum.ru Официри и подофицири вермахта који су пили у сеоском дворишту у окупираном селу у Курској области (бивши округ Белгородске области) 1943. waralbum.ru     

У старој бакиној кући у домовини мог оца, на месту где данас расте само густ коров, умире оближња напуштена башта, стајао је у дневном боравку стари орман, урастао у ћошак за посуђе. Са полицама, фиокама и застакљеним горњим вратанцима. Тамо се налазило посуђе. Празнично. То посуђе су вадили само за Васкрс и Божић и тада када су бакина деца, моји тетка и теча, долазили у госте. Највишу полицу старог креденца, којег су у то време називали „буфет“, свечано је украшавао глинени ћуп исцртан разнобојним листићима, у којем су стајали најважнији документи – два крстића и икона Спаситеља.

Крајем шездесетих година додато је посуђе, али стари ћуп није напустио своју доминацију, и даље се истиче међу савременим чашама и тањирима.

- Бако, -некако сам упитао, - зашто не склониш глинену чашу?

Бака је уздахнула и одговорила, да није било тог изгледом неугледног ћупа којег је направио и осликао локални грнчар, на свету не би било ни тебе.

Ћуп – широка глинена шерпа у облику купе са грубом унутрашњом површином за млевење мака и других семенки. Ћуп – широка глинена шерпа у облику купе са грубом унутрашњом површином за млевење мака и других семенки.     

Године 1942. дошли су Немци. Тачно пред празник Спаситеља. Неколико дана су провели у селу и наставили пут даље ка Стаљинграду. Њих су заменили Италијани, који су били љубазнији и скромнији. У бакиној кући на крају села, код подземног силоса и реке, остала су три Немца. Пазили су на савезнике.

У врту је било неколико кошница. Бринути се о пчелама те жестоке војне и жалосне године, када су Немци стремили ка Волги, није било времена и није имао ко. Родно лето је цветало и доносило плодове. Пчеле су до врха напуниле кошнице медом и почеле да праве саће изван своје куће.

Бака је свако вече, палећи сирове клипе кукуруз да би димом отерала пчела, секла мале комаде саћа и гостила децу заједно са непозваним гостима.

На сам празник првог Спаситеља догодила се несрећа. Двојица Немаца су се напила од локалне домаће ракије и одлучила да се преко сваке мере нашале са медом.

Дан је био врео за пчеле које раде и због тога, када су два пијана мушкарца, која се по спољашњем изгледу потпуно не уклапају у локалне пастире, одлучила да одсеку саће пуне меда из саме кошнице, пчеле су пожуриле да заштите свој дом.

Бака је испричала да у животу није чула такав врисак, и то још на језику странаца. Из врта су искочила два Немца, а за њима огроман рој пчела који их је гризао и јурио. Један од Немаца, који се очигледно боље разумео у сеоске послове, појурио је ка реци која је срећом била близу, а други је улетео у кућу. Пчеле су кренуле за њим. После вриска, псовања и лупњаве испревртаних клупа и столица Немац је искочио на улицу са митраљезом. Прва фаза, откидајући комаде траве са земље легла је испред ногу баке, која је својим телом штитила тројицу синова, међу којима је био и мој отац, стајала је уз ограду направљену од камена.

Другу фазу није успео да уради.

Између баке и изуједаног до непрепознатљивости војника стао је трећи Немац са ћупом у рукама из којег је он управо јео мед са маком. У ћуп Немац је из неког разлога ставио малу икону која је висила изнад стола.

Показивајући на икону Немац је викао:

- Пауљ! Готт! Готт! Пауљ! – затим се окренуо ка преплашеној жени са децом, ка мојој баки са оцем и стричевима, и тихо је додао: „Киндер, Пауљ, киндер... нихт шизен...“

Немац више није пуцао. Сви су остали живи. Ето и стајао је тај ћуп заједно са иконом на највидљивијем месту у бабином креденцу док нисам одрастао.

Тако да Спаситељ за мене није само мед, јабуке, мак и празник. Већ и ћуп и Немац који познаје Бога.

Протојереј Александар Авдјугин
Са руског Јелена Павловић

Фома.Ru

20 августа 2019 г.

Рейтинг: 10 Голосов: 4 Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Православие.Ru рассчитывает на Вашу помощь!
Комментарии
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBookВКонтактеЯндексMail.RuGoogleили введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • В воскресенье — православный календарь на предстоящую неделю.
  • Новые книги издательства Сретенского монастыря.
  • Специальная рассылка к большим праздникам.

Новинки издательства
«Вольный Странник»

Другие статьи автора Протоиерей Александр Авдюгин

Новые материалы

Выбор читателей

×