Архимандрит Нектарије Серфес из САД-а у посети Ораховцу

Приликом посете српској школи у Ораховцу, средином октобра, Архимандрита Нектарија Серфеса, председника Дечанског хуманитарног фонда из САД, су одмах препознали неки ђаци.

-Знамо га, долазио је код нас кући, посетио нас, разговарао са нама и помогао мојој породици - казао је један од њих.

-Знам га и ја, и код нас је био, а био је за Михољдан у Дечанској виници и на приредби у селу -додао је други дечак из Велике Хоче.

Иако у поодмаклим годинама, овај стари монах се не предаје. Наслањајући се на свој архимандритски штап, пење се степеништем на други спрат ораховачке гимназије, како би ушао у сваку учионицу и попричао са ђацима. Иако су сви прилазили и узимали благослов и добијали иконицу Светог Нектарија Егинског, овај ведри старац се трудио да овој деци буде друг. Шалио се са њима дарујући их шаловима и рукавицама за зиму, желео да се заједно фотографишу, како би њиховим вршњацима у далекој Америци показао како они овде живе, каква је њихова школа и како се они радују.

Деценијама је присутан на простору Косова и Метохије и својим хуманитарним радом и извештајима са терена доприноси да људи ,,тамо далеко“ сазнају о животу овдашњих Срба, и да им помогну. Сваки пут кад дође на Косово и Метохију учествује у литургијском животу у српским цркаввама и манастирима, али и обилази породице којима је помоћ потребна, па им касније преко Фонда пошаље потребан новац за неку машину, неко грло стоке ил за свакодневне потребе. У договору са игуманом и братијом манастира Дечани, помогнуте су многе породице, и многа су деца захваљујући његовим даровима, бар на кратко заборавила тугу и неизвесност свакодневице на Косову и Метохији.

Помен на порушеном српском гробљу

У Ораховац није дошао први пут, али је први пут пожелео да посети порушено српско гробље у овом подељеном метохијском градићу.

- Очекивао је порушене споменике, али и не да је цело гробље на овакав начин оскрнављено и уништено- прокоментарисао је на српском, дечански монах Софроније, Американац пореклом, преводећи коментар оца Нектарија после начињених корака по ораховачком гробљу.

Старац архимандрит је ходајући све дубље између гробова, на којима су лежали или комади полупаних споменика, или бачене кости животиња, бивао све узнемиренији, застао би крај поломљене плоче, прекртио се и питао на енглеском:

• Не разумем, зашто ово чине, што им мртви Срби сметају. Читао сам да су многа гробља на Косову и Метохији порушена, али не разумем зашто?

Застао је опет загледан у поломљену слику и оборен мермерни крст на гробу Срећка Симића, показујући у годину смрти која се јасно видела ,, 2017“.

-Ово је нови гроб, значи да се рушење наставља, о Боже мој!- уздахнуо је старац и окренувши се оцу Софронију и нама који смо пошли са њима, казао:

- Хоћу да се помолимо, то можемо?

Скрушено смо стајали на молитви принетој за све који су нашли покој и мир, под овом метохијском земљом, и данас пуном немира.

Готово шапћући, отац Софроније је изговарао ,, Трисвето“ на црквенословенском, отац Нектарије узносио молитву на енглеском, а ми певали ,,вечнују памјат“ на српском. Без тамјана и без вина, али срцем и гласовима који су умивали гробове ораховачких покојника.

Мало ниже из куће друговерог комшије допирала је музика, и чуло се ударање чекића... Старац архимандрит се прекрсти и крете ка комбију паркираном на макадаму који раздваја ово старо српско гробље на два дела. Једном руком се наслањао на штап, а другом је притискао груди.

• Мука ми је, нисам срећан због овога. Направи што више слика оче Софроније, да покажем тамо у Америци. Они не знају, они не верују да се ово овде дешава!- казао је.

У комбију је ћутао. Држао је у рукама десетак фризбија, које је понео да подели деци.

Пред школом у Ораховцу већ су се играли основци. Вратио му се осмех. Направио је корак два ка њима и радовао се гледајући дечаке и девојчице како хватају те разнобојне летеће тањире које им је слао бацајући их високо изнад њихових глава.

-Ипак је ово живот, имате децу, она нас радују! Ја сад морам назад у Дечане, али морам да вам кажем да сам врло срећан да сам овде у вашем дивном граду, да сам посетио вашу школу и да сам посетио и старију и малу децу. Велики је благослов за мене да дођем из Америке и да осигурам наставак подршке вашем месту и вашем народу. Жао ми је што патите све ове године и борите се, али учинићемо све да вам помогнемо и да се молимо за вас и Бог ће вам дати снагу и даће вам мир. Врло сам тужан што сам приликом посете вашем гробљу видео да је разорено. Никада нећу заборавити да сам видео тамо кости животиња. Али не одустајте, сада имате у кући сина који је свештеник, рекоше ми да је то први свештеник из Ораховца после седамдесет година. Он ће да се моли за вас и да настави да вам помаже. Бог вас благословио и хвала вам! –пре одласка из Ораховца рекао је отац Нектарије Серфес.

Док је комби одлазио, деца су махала. Као и увек, они најмађи су се највише обрадовали, добили су играчке, ал још више их је усрећио благослов овог дивног, необичног старца и иконе добијене од њега. Чекаће следећи септембар, када ће, како је рекао опет доћи.