Покров Пресвете Богородице свечано прослављен у Пећкој Паријаршији

На излазу из Пећи, на самом улазу у Руговску клисуру, смештена је Пећка Патријаршија. Средњовековни манастир, од пролазника сакривен планинама и обгрљен Бистрицом пећком, вековима својим звонима и молитвом дочекује верни народ и пружа утеху. Под једним кровом сабране четири цркве, окићене предивним фрескама и кивотима архиепископа и патријараха српских, и данас су путоказ многима куда треба ићи како би стигли у Живот Вечни. Својим покровом Пресвета Богородица, Красница Пећка закриљује, теши и милује све који пред њеном иконом застану, моле је и ишту.

- Много је воде протекло Бистрицом, - прича стара монахиња, наслањајући се на дрвени штап, младој жени која јој помаже да преко пространог дворишта стигне до цркве. - Ја више и не памтим кад сам овде дошла... А колико је овај манастир пропатио кроз историју, да и не причам. Паљени су конаци, тога се сећам, ал данас је слава па не бих да се враћам на те страшне дане. Радују ме славе и празници кад нам народ дође. Усамљени смо много у последње време, отишо нам народ, отишли наши... Ал ми да се молимо нашој Красници да нам помогне и врати Србе у Метохију, да нам светиња оживи...Молимо се да дођу младе монахиње да наставе да чувају ову светињу. Ми смо већ на путу за онај свет...

На празник Покрова Пресвете Богородице, славу манастира, дошли људи са свих страна. Окупило се шеснасет свештенослужитеља и два ђакона око тројице владика. Монахиње и монаси са народом испунили цркву Светих Апостола у којој се служи литургија.

Епископ ремезијански Стефан, по благослову Патријарха српског г. Иринеја стигао из Београда, да са Епископом рашко-призренским и косовско-метохијским г. Теодосијем служи свету литургију. Са њима и Епископ Кирило, по благослову Митрополита Амфилохија допутовао из Јужне Америке. А за певницом хор Свети Стефан Дечански из Новог Сада, својим анђелским појањем опет и опет буди пећку светињу и мами сузе окупљенима.

И још један благослов, како рече владика Теодосије, да на овај свети празник у чин презвитера рукоположи младог теолога и професора Призренске богословије Јована Радића из Ораховца. Велики благослов и за Призрен, где ће бити парох при храму Св. Георгија, али и за Ораховац, јер је по сећању мештана задњи свештеник из Ораховца (Григорије Баљошевић) рукоположен у периоду између два светска рата и упокојио се крајем педесетих година двадесетог века. Јован је први Ораховчанин рукоположен за свештеника после оца Григорија. И како владика рече ,, Господ шаље такав благослов када је најтеже време“.

-Данас имамо посебан благослов да смо на светој литургији рукоположили у свештеника досадашњег ђакона и професора Призренске богословије Јована Радића из Ораховца. Он ће ако Бог да бити свештеник при храму Св. Ђорђа у Призрену и као професор Призренске богословије приносиће Господу молитве, служиће службу Божју и проповедати речи Светога Јеванђеља. Сви смо се у глас усрдно молили у овом светом храму Господу, да му Господ подари силе и моћи, јер није лако служити Богу Живоме. Није лако, јер стојимо пред страшним престолом Његовим и свршавамо пресвете тајне, али не својим моћима него помоћу Божјом и силом Божјом. Зато се надамо у помоћ Божју и молитву Мајке Божје да и оцу Јовану и свима свештенослужитељима и целом народу на Косову и Метохији подари снаге да достојно и усправно стојимо пред Господом и да исповедамо веру нашу, јер ако имамо веру, онда ћемо заиста моћи опстати и моћи ћемо бити достојни наших светих предака. Каже пророк Исаија: ,,Ко има веру тај не узмиче“. И наш верни народ на Косову и Метохији вером и надом живи и не узмиче-рекао је владика Теодосије и додао:

-Ова свештена обитељ данас овако дивно прославља данашњи дан, то значи да је Господ са нама јер су многи људи окренули главу од нас, од наших светиња, од нашег светог Косова и Метохије. Широм света некада који су нам били пријатељи више нису, али за нас је најважније да ми будемо пријатељи Божији и да нас Мајка Божија закриљује и да нас она штити и руководи кроз овај живот .

Владика Теодосије је верном народу поручио да истраје и опстане на овим просторима:

-Хвала Богу остаћемо и опстаћемо на овим просторима. За нас су најважније светиње које смо примили од својих предака и важно је да свештенослужитељи, свештеномонаси, монаси и монахиње, на првом месту, служе Богу и дају нама пример како да и ми у љубави и смирењу приступамо Богу и да му служимо. Сви смо радосни данашњем празнику и благослов Његове Светости нашег Патријарха је са овом светом обитељи и са свима нама.

Окупљени су, заједно са овогодишњим домаћинима славе, игуманијом Пећке Патријаршије, Харитином и Пећанцем Гораном Бојовићем учествовали у освећењу и ломљењу славског колача, а владика Стефан је окупљеном народу на крају литургије пренео благослов Патријарха Иринеја.

-Често пута је моја улога таква да преносим благослове Патријарха, али мало када се дешава да то истински осећам као данас, зато што знам колико наш Патријарх брине и колико воли Косово, што је потпуно природно сваком човеку, а поготово Патријарху српском. Наш Патријарх је овде доста времена службовао и знам колико се бори, и знам колико ми сада пролазе мисли где смо све заједнички били, од разних амбасада, разноразних пријатеља наших,како каже владика бивших пријатеља, па до Русије, до Владимира Путина и до Свјатјејшег Патријарха Кирила. Знам колико наш Патријарх се моли и тражи благослове подршке, као што и ви овде молите и тражите подршку. Ја верујем у то, знајући колико се мудри наш старац Патријарх моли, колико владика Теодосије, колико сви остали епископи и колико сав наш народ благочестиви се моли и очекује препород наш да ће се он десити. Ми ако Бог да обнављамо и освештавамо Хиландар, обнављамо и завршавамо градњу храма Светог Саве, и напокон дошло је време да нешто завршавамо у нашем народу. Када те ствари завршимо суштинске, битне, важне, ми верујемо да ће у нашем народу се десити тај благослов, да ћемо се поново објединити, да ћемо се умножити и да ћемо сачувати све наше светиње, а поготову светиње Косова и Метохије. Дај Боже да сачувамо светињу нашег тела, да будемо колико је могуће честити, као што су ове овде монахиње, које побожно и благочестиво служе свима нама који долазимо овде и зато треба да им помогнемо и да се молимо за њих, јер оне су најбољи чувар нашег Косова и Метохије-рекао је у беседи владика Срефан.

По окончању свете литургије окупљени су прилазили новом свештенику оцу Јовану да му честитају рукоположење и приме благослов и свету нафору, па се саборовање наставило у манастирској порти уз песму и коло.

Слави у Пећкој Патријаршији поред мноштва народа и деце са Косова и Метохије и других делова Србије, присуствовале су чланице Кола српских сестара из Херцег Новог на челу са председницом Драгицом Спајић, које више од деценију и по помаже народу српском на Косову и Метохији. Како нам је Драгица рекла, нема довољно речи да искаже обиље емоција после неколико дана на Косову и Метохији, а посебно после славске литургије у Пећкој Патријаршији:

-Ја сам толико испуњена, да немам ријечи. Ово је велики благослов уопште доћи. Ја сам прилично у годинама и можда бих посустала, али љубав ме покреће и имамо велику подршку од игумана Савине, нашег младог оца Макарија, који је ту са нама. Он дође с нама као наша подршка и то нам много значи. И морам да кажем да оно што ви Срби са Косова и Метохије осећате у срцу, тако и ми Срби без обзира гдје смо, исто осећамо да је Косово и Метохија наша колевка и враћамо му се кад год можемо-поручила је Драгица Спајић из Пећке Патријаршије.