Православный календарьПравославный календарь
«Человеческая душа жива лишь тогда, когда ищет Бога»
Митрополиту Тихону — 65!
Как Бог через людей мне помогал в самых трудных жизненных обстоятельствах
Алексей Петрович Арцыбушев
Я принял решение: пусть я здесь, в этом ящике, должен умереть, но только чтобы из-за меня никто не сел.
«Фолк-кэмп», или Две недели погружения в фольклор
Арсений Симатов
Чем больше соотечественников станут причастны к нашей традиционной культуре, тем крепче надежда, что русский народ продолжит свое бытие на земле.
Ответ прот. Вячеславу Рубскому: достоинства «нового платья короля»
Прот. Вадим Леонов
В нашей дискуссии я обращаюсь к о. Вячеславу как православный священник к православному священнику.
«Чаёк с мощами»
Произносил ли старец Николай Гурьянов слова «мощей нет, их сожгли» про останки Царской семьи?
То, что сейчас преподается нам как откровение старца Николая, на самом деле является некими духовными фантазиями рабы Божией Нины, которую никто никогда не видел.
Как бывший ректор Пятидесятнической семинарии принес Православие в Пуэрто Рико
Свящ. Григорий Юстиниано
Я так плакал, что мои очки были полны слез. Это были смесь счастья и святости – того, что я давно искал.
Антрополатрия в эпоху постмодерна, или О «богообщении» прот. Вячеслава Рубского
Прот. Вадим Леонов
Предлагается радикальная смена религиозной парадигмы – перейти от взаимодействия с Богом к взаимодействию с людьми и самим собой.
О русском духовенстве накануне революции
Воспоминания свт. Мардария Ускоковича
В первые месяцы русской революции во многих епархиях происходил феномен, на первый взгляд казавшийся удивительным. Священники собирались излить ярость на своих архиереев. Мне не раз пришлось наблюдать подобные сцены, но меня это не удивляло.
«Христианство самодостаточно и не нуждается в каких-то особых формах и начинках»
Мон. Софроний (Вишняк)
Мы не доверяем Церкви – столпу и утверждению истины – и излишне оптимистично смотрим на человеческие возможности познания.
Доктор
Марина Поздеева
Столичный доктор лечил лучше здешних лекарей. Поднимались на ноги те, кто и не надеялся… А денег не брал.

Наша главна породица

Беседа на Ваведење Пресвете Богородице

Данас, кад сам улазио у ваш храм, пришла ми је једна старија жена, поклонила ми је овај цвет и свечано пожелела: „Бог Вам помогао оче! Желим Вам срећу у породичном животу!“ И није погрешила. То је тачно, зато што је храм Божији, дом Божији – наша главна породица.

    

По чему се срећан и диван дом разликује од било ког другог здања? Разликује се по томе што у њему живи породица. Глава породице која је сад овде окупљена, наше породице, јесте Господ Бог Који се у Тројици прославља у овом храму Свете Тројице у граду Острову.

Свим смо ми деца. Синови и кћери Небеског Оца. Зато кад нам нешто не иде у животу, кад нас боли што не схватамо зашто нас је задесила невоља, кад осећамо да смо несрећни и увређени – треба да дођемо у овај дом код свог Небеског Оца и код све наше велике породице.

Овде нас увек чека Господ. Овде су Његова деца – свеци, наша старија браћа. Овде је Сама Царица Небеска, Кћи Божија и Мајка Господа нашег Исуса Христа. Овде је и Сам Господ наш Исус Христос, оваплоћени Бог, Који сву нашу дивну и велику породицу води у срећну и радосну вечност – у Царство Небеско.

Неки нам могу рећи: „Ако имате тако Свемоћног Оца, ако је ваш Наставник оваплоћени Бог, а Заступница – Пресвета Богородица, зашто има тако много невоља и тако много жалости у животу хришћана, у животу ваше породице?“

    

То је тачно. Породица Божија, Христова Црква је овде, на земљи – Црква која ратује. Она с тугом гледа како сваког тренутка Сина Божијег људи разапињу исто као што су Га разапињали пре две хиљаде година – неверјем, злобом, мржњом, подлошћу, поквареношћу и греховима. Али хоћемо ли побећи из ове своје породице која се у искушењима налази заједно са својим Спаситељем? Нећемо! Нипошто. Овде, у овој породици, у Цркви Божијој, заједно ћемо трпети ове муке, јер сви заједно носимо заједнички крст Цркве – Цркве која ратује и побеђује, Цркве која је увек с Господом Исусом Христом.

Немојмо очајавати. Треба да имамо на уму да је Господ свесилан, а наша породица – свемогућа. Наша породица је пуна љубави и бриге за спасење сваког од нас и сваког од оних које волимо, свих оних који су у нашем срцу. Господ ће сигурно све оне који верују у Њега и који се уздају у Њега, који се држе за Његову ризу, довести до мира, до радости, довешће их у Своје вечно Царство. И залог за ово спасење, за ову породичну радост јесте тиха мајчинска љубав Оне Која је усвојила све нас покрај Крста Господњег – Пресвете Владичице Чији улазак у храм Божији данас славимо.

Митрополит псковски и порховски Тихон (Шевкунов)

Са руског Марина Тодић

8 декабря 2019 г.

Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Православие.Ru рассчитывает на Вашу помощь!
Комментарии
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBookВКонтактеЯндексMail.RuGoogleили введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • В воскресенье — православный календарь на предстоящую неделю.
  • Новые книги издательства Сретенского монастыря.
  • Специальная рассылка к большим праздникам.

Новинки издательства
«Вольный Странник»

Новые материалы

Выбор читателей

×