Православный календарьПравославный календарь
Первая встреча со старцем Паисием
Митр. Лимасольский Афанасий
И вдруг старец мне говорит: «Ты из нашего рода». – А я ему: «Геронда, вы из Кипра?» – Он мне: «Бестолковый».
Разрушить семью ради правильного воспитания детей
Анна Сапрыкина
Первый и главный педагогический рецепт – заботиться о браке, строить и беречь любовь и единодушие в отношениях между мужем и женой.
Война, ГУЛАГ и радость в жизни поэта Николая Домовитова
Марина Бирюкова
Лагерные стихи Домовитова – о надежде, которая не умирает, даже когда умер уже расстрелянный, и о совести, которая станет личным трибуналом для палачей.
«Трудности нас закаляли и укрепляли в вере»
О войне, гонениях на Церковь и вере в советское время
После уроков меня задержала пионервожатая, говорит: «Когда прекратишь в храм ходить?» А я отвечаю: «Как начал ходить – так и буду».
«Я всегда очень боялся, что один из них умрет»
Елена Кучеренко
Иван как будто бы куда-то спешил и боялся потерять даже секунды на этом своем пути. Каждый день жил как последний.
«Неполезно, когда священник скрывает проблемы на приходе и задабривает архиерея»
Еп. Штутгартский Иов
Мы в Зарубежной Церкви всегда жили вместе: украинцы, белорусы, русские. И сейчас, слава Богу, удается поддерживать эти теплые отношения.
Крымские священники посетили Византию
Репортаж из Крыма (+ФОТО +ВИДЕО)
Посетители смогут стать не только зрителями, но и участниками всех важнейших событий истории Крыма и Новороссии.
«Молчание, зовущее горé»
Иером. Пафнутий (Фокин)
По его кончине братии открылось много тайных подвигов старца, о которых они ранее и не догадывались.
«Для того мы и существуем на этом свете, чтобы делать как можно больше добра»
Воспоминания монахинь о прп. Гаврииле (Ургебадзе)
Увидев его, поняла сразу, что он знает все обо мне и мне нечего объяснять.
«Чтение становится элитарной деятельностью»
Людмила Мосунова
Хорошая книга дает возможность прожить то, что ты никогда не проживешь в жизни.

Како су за храм жртвовали стару робу – и како је одреаговао свештеник

    

Један мој пријатељ – свештеник, чији унуци већ помажу у олтару деди – старешини храма, испричао ми је причу. Он је у прошлости као професионални градитељ у својој епархији подигао више од петнаест храмова. И некако је приводио крају радове на још једној цркви. У току је било унутрашње опремање, било је потребно купити троје улазних врата и одједном, како то често бива, баћушка је остао без новца.

Помолио се Богородици и кренуо је ка једном познатом бизнисмену чија се фирма бавила продајом врата. Тај му је рекао да је зидање храма Божији посао и да ће обавезно помоћи. За сваки случај, искусан у таквим пословима, баћушка је прецизирао да му нису потребна било каква врата већ улазна јер су зими јаки мразови.

Након одређеног времена заиста су довезли врата право на градилиште поред храма. Али када су отворили кутије испоставило се да су врата била ужасног квалитета, како баћушка каже: „Буквално су од папира, можеш их прстом пробушити!“. Када су случајно пала на земљу, врата су се од ударца сломила. Наравно, нису их нигде монтирали него су купили нова.

Слушао сам, одмахивао главом, негодовао и упитао: „Надам се да сте их вратили том човеку који живи по принципу „Узми, Боже, оно што ми не треба“? Свештеник се насмејао. „Ја сам, - каже, - на почетку и хтео тако да поступим. А затим сам се сетио приче из отачника[1] о шкртом богаташу, који је ишао кроз пијацу натрпан намирницама. За њега се прилепио просјак и почео гласно да моли да му он да било шта, али се богаташ правио да га не чује. А кад му је постало неподношљиво да га слуша, богаташ се окренуо и бацио на њега хлеб. Он и није желео да га нахрани, једноставно су му биле заузете руке и уместо камена богаташ је на просјака бацио хлеб. Након неког времена богаташ се разболео и у несвестици је видео како ђаво и анђео суде о његовој души. Испоставило се да је бачени на просјака хлеб једино добро дело које је он учинио. Али када је анђео ставио тај хлеб на вагу он је био тежи од свих злих дела богаташа. Када је дошао к себи то што је видео га је толико запањило да се после тога променио, почео је да помаже сиромасима и умро је у миру са Богом и људима. И ја сам помислио: „Ко сам ја да судим том човеку? Можда су та танка врата, жртвована за цркву, једино добро дело које је он учинио у свом животу. Бог му је судија! Ја сам га позвао и захвалио му се иако он добро зна да нам је подметнуо стару робу. А након одређеног времена он је дошао код нас у храм да крсти свог унука. Сада њихова породица долази код нас за све празнике да се моли, а дешава се и да помажу људима“. Таква је то прича.

Денис Ахалашвили
Са руског Јелена Павловић

Фома.Ru

20 декабря 2019 г.

Рейтинг: 10 Голосов: 2 Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
[1]Отачник или патерик је књига која својим садржајем припада жанру аскетске литературе. Садржи многобројне приче о монашким подвизима, који имају дидактичку улогу.
Православие.Ru рассчитывает на Вашу помощь!
Комментарии
Здесь вы можете оставить к данной статье свой комментарий, не превышающий 700 символов. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBookВКонтактеЯндексMail.RuGoogleили введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке

Осталось символов: 700

Подпишитесь на рассылку Православие.Ru

Рассылка выходит два раза в неделю:

  • В воскресенье — православный календарь на предстоящую неделю.
  • Новые книги издательства Сретенского монастыря.
  • Специальная рассылка к большим праздникам.

Новинки издательства
«Вольный Странник»

Другие статьи автора Диакон Дионисий Ахалашвили

Новые материалы

Выбор читателей

×