Рейтинг: 10|Голосов: 1
Георгије Фечору
Лети смо, као што то обично бива, одлазили у село, код баке. Живели смо у кућици направљеној од глине и дрвета, скоро потпуно лишени свега онога што се назива цивилизацијом. Вечери смо проводили уз светлост керозинске лампе слушајући бајке. Како богат нам је тада изгледао свет пун тајни и лепоте! Као да сам живео у неком другом времену, био део друге историје, отворене за вечност. Сад времена има све мање.
Само нас Бог може сачувати од планова Мадијанићана данашњице, кроз које делује исти онај древни ђаво, „човекомрзац и човекоубица од памтивека“.
