Обележено страдање Срба у Подрињу

Међу страдалима у овом подручју било је и много жена и деце (Фото: Д. Станишић)     

Сарајево – У протеклом рату на подручју средњег Подриња од муслиманских снага страдало је 3.265 Срба, углавном цивила. Само од маја до децембра 1992. године, припадници Армије РБиХ су у сребреничкој општини убили 400 Срба, а на подручју Братунца њих 560, међу којима је било и много жена и деце.

Осим убијања и прогона недужног и ненаоружаног народа, припадници те армије су у нападима на средње Подриње опљачкали и уништили 43 српска села, те девастирали више верских објеката и српских гробаља. Један од крвавијих похода извели су на велики православни празник Петровдан 1992. године, када су, под командом Насера Орића, упали у српска села Залазје, Биљача, Сасе и Загони, остављајући иза себе пустош и смрт. У том нападу убили су и измасакрирали 69 српских цивила и заробили, а потом и убили 22 цивила и војника.

У Братунцу је јуче обележено 28 година од злочина почињеног над српским народом у средњем Подрињу. За све страдалнике с тог подручја, чије породице још увек чекају да правда стигне починиоце злочина, служен је парастос и положени су венци код централног спомен-крста на братуначком гробљу, подигнутог у част свих погинулих српских цивила и бораца из регије Бирач.

Осим чланова породица жртава и представника власти и борачких организација Републике Српске, пошту српским цивилима страдалим у средњем Подрињу одали су јуче на братуначком гробљу и државни секретар Министарства за рад, запошљавање и социјална питања у Влади Србије Зоран Антић и амбасадор Русије у БиХ Петар Иванцов.

Антић је, након што је поручио да ће „Србија увек бити уз српски народ у Републици Српској”, казао како је у Средњем Подрињу „зверски и мучки” побијено око 3.500 Срба.

„Ти људи су побијени у стравичним активностима муслиманских снага и то можемо у 19. и 20. веку назвати продуженим геноцидом на овим просторима”, рекао је Антић.

Председник Владе Републике Српске Радован Вишковић казао је да је српски народ у Подрињу у протеклом рату страдао на „најсвирепији начин”, и то на највеће српске празнике – Божић, Петровдан, Никољдан, Ђурђевдан, Видовдан и православну Нову годину, те да је међу страдалима и 43 малишана.

„Српски народ поднео је највеће губитке на овим просторима и у Великом рату, па у Другом светском рату и овом последњем, Одбрамбено-отаџбинском. Достојно треба да искажемо захвалност и да се одужимо свима који су невино страдали на свим бојиштима и стратиштима да бисмо ми данас живели у миру и слободи у Републици Српској”, рекао је Вишковић и нагласио да „Српска неће дозволити да истина о крвавим догађајима и страдању српског народа падне у заборав и да нико за злочине почињене над Србима и српском децом не одговара”.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да се пре 28 година у средњем Подрињу догодио „злочин који не памти историја” и да је због тога то подручје „постало крвава круна” српског страдања и духовни епицентар српског колективног бола.

„Правда може наставити да буде селективна, али док је иједног српског ува, трагична прича о српском страдању Подриња преносиће се с колена на колено, с генерације на генерацију, и болеће увек, а посебно око Петровдана”, поручио је Додик.

У изјави за Срну, он је нагласио да „српски народ не може и неће опростити” ни починиоцима ових страшних злочина који „сваког Србина несносно заболе око Петровдана”, нити ће опростити светској „господи” која прекраја историју тако да су „Срби готово увек за све криви” и која „селектује жртве”.