Црквена општина Беч традиционално сваке године 1. новембра (на верски и државни празник Свих светих) организује посете гробљима српских интернираца и страдалника из Првог светског рата на простору Бургенланда на истоку Аустрије.
Овогодишња посета гробљима издвајала се посебно тиме што је са народом на поклоничко путовање кренуо и надлежни Епископ Његово Преосвештенство г. Андреј. Верници су најпре посетили гробље у Брук Нојдорфу, где је одслужен мали помен пострадалим Србима, а затим и древни Нежидер (Neusiedl am See), где је током рата невино пострадало више хиљада Срба.
Заједно са највишим представницима месних општинских власти, војске и полиције, а у организацији аустријских удружења за заштиту гробаља, верници на челу са својим Архипастиром упутили су се према споменику српским заточеницима, где је одржан парастос, на коме су присуствовали многи месни званичници. На том страшном месту, пре сто година, налазио се логор у коме је изгинуло до седам хиљада Срба. После парастоса, епископ Андреј је одржао говор у коме је посебно истакао да хришћани као деца Божја морају опраштати, али да не смеју да забораве страдања. Сећајући се ових страдалника, сви су позвани да све чине да се безбожна недела не понове. Присутнима се обратио и градоначелник Нижидера г. Курт Ленч, који већ осамнаест година редовно присуствује овом молитвеном скупу.
Истог дана, у Балдогосању (Frauenkirchen) служен је парастос у некадашњем ратном логору где су поклонике из Беча дочекали представници општинских власти, римокатоличке и евангеличке цркве и већи број месних житеља. Поводом стогодишњице избијања Првог светског рата, месне власти су припремили посебан програм у спомен страдалника овог логора, у коме је између 1914. и 1918. године било заточено око 30.000 невиних жртава. Епископ Андреј, уз саслужење бечких пароха проте Крстана Кнежевића и проте Јована Алимпића, одслужио је парастос и обратио се присутнима истичући да логори као места мучеништва нико не сме приказивати као да се у њима умирало тобоже од епидемија или лоших услова за живот, већ да се та места жигошу као места стравичног страдања.
Покрајински гувернер Ханс Нисел је у свом обраћању истакао како је за њега незамисливо да је на малом простору овога логора својевремено могло да се налази и до 30.000 логораша. После говора и полагања венаца од стране општинског руководства, уследио је рецитал ученика средње школе који су читали писма српских логораша својим најмилијима у Отаџбини. Поводом стогодишњице Првог светског рата, на улазу у логор постављена је пригодна плоча са текстом о историјату овог стратишта, а градоначелник Балдогосања Јозеф Цинијел је на крају све присутне позвао на заједничко дружење.
Поклоничка група српских парохијана из Беча, по завршетку програма и заједничког ручка, обишла је још један ратни логор (1914-1918 / 1941-1945) у Кајзерштајнбруху и у касним сатима се вратила у аустријску престоницу.
Da li postoji evidencija zarobljenika koji su stradali u navedenom logoru i da li se moze do nje doci. Srdacno vas pozdravljam
Nenad Radulovic
успео је да побегне пре краја рата и да се врати у Црну Гору и прикључи борби за ослобођење.
Moji Djed je robijao u ovom logoru kao oficir Crnogorske Vojske koji je kao dobrovoljac dosa iz Amerike da brani Crnu Goru i Srpstvo. Slava Mucenicima palim u ovom logoru i neka im Bog veliki DUSU PROSTI.
Bratski pozdrav
Veselin Stankovi
много сам се обрадовао овом тексту, као и датој прилици за коментар.
Наиме, потомак сам страдалника у логору Болдогасон и то праунук ЈОВА Лазаровог ДАНИЛОВИЋ, рођеног 1876. године, Сречање, Пљевља. Седморица браће Даниловић, Лазарових синова били су учесници Првог свјетског рата од 1914. године у црногорској војсци 1914-1916 године. Као борци Бољанићког батаљона, под командом Крста Зрновог Поповића били су у чувеној Мојковачкој бици.
Међутим,Јово и његова четири рођена брата Милован, Радован,Перо и Симо су 1916. године заробљени и интернирани у логор Болдогасон који је тада припадао Угарској. Нажалост, сва четверица су страдали у том логору 1917 и 1918 године. Тек недавно сам схватиода је то садашње мјесто Фрауенкирхен који припада Аустрији.
Желим да одем на њихове гробове, да запалим свијеће, па Вас молим да ми укажете шта треба да понесем, да се припремим, најавим итд.
Братски поздрав!