Арно Гујон - обичан француски момак без српских корена, вишеструко је свој живот испреплетао са Србијом и Србима. Гостујући у емисији Марине Рајевић Савић на Телевизији Храм, Арно је говорио о својој љубави према Србији и српском народу, о одлуци да свој живот посвети помагању Србима на Косову и Метохији, да се крсти а потом и венча у Високим Дечанима али бројним другум темама.
Арно и његова хуманитарна организација „Солидарност за Косово" до сада су организовали допремање помоћи у 40 конвоја са око 400 т нове одеће и обуће, школске опреме, хране и других потрепштина у вредности од око три милиона евра. У Француској ова организација окупиља готово 10.000 донатора, а у директне инвестиције у пројекте на Косову и Метохији уложено је више од млион евра. Суштински значај Арноове мисије на Косову и Метохији је улагање у самоодрживе пројекте у пољопривредној производњи.
„За мене Краљ Петар I представља узор! Волео је Француску толико да се жртвовао за њу. На сличан начин ја волим Србију и чиним све што је у мојој моћи да јој помогнем. Краљ Петар I се ангажовао за моју земљу, ја желим да се ангажујем за његову потпуно и апсолутно иако још не знам какав ће облик имати тај ангажман поред моје хуманитарне делатности“ – поручио је Гујон.
Причајући о својој одлуци да се крсти а потом и венча у православној цркви Гујон је казао: „Ја заправо и нисам био крштен у католичкој цркви, тако да је моје крштење у Дечанима заправо и било моје прво крштење“. Одговарајући на питање Марине Рајевић Савић какав је то осећај када један Француз постаје православац и крштава се па венчава у Високим Дечанима, Арно је рекао: „Када уђете у Високе Дечане ви се осећате невероватно. Тамо сам открио духовност не само у духовном већ и у телесном смислу, осетио сам у утруби у срцу шта је то духовност. А онда када сам се крстио у Високим Дечанима, то је било нешто невероватно, осећао сам се као да сам ван света, ван времена, осетио сам нешто што је речима тешко описиво“ истакао је Гујон који се у Дечанској царској лаври крстио заједно са својом кћерком Миленом, а само дан касније се ту и венчао са супругом Иваном.
Арно је Марини Рајевић Савић испричао и како је са тринаест година на једном часу историје први пут стао у одбрану Срба:
„Имао сам 13 година у време НАТО бомбардовања Србије 1999. године. У то време је у Француској је пропаганда, не само против Србије, не само против режима, већ против Срба као народа, била страшна! Они су нам причали да су Срби звери, да су као народ колективно одговорни за све ратове и за све лоше што се дешавало и што се дешава на Балкану. Мој отац који је прави интелектуалац, у смислу да не гледа ствари онако како су нам представљене од стране медија и политичара већ увек покушава да гледа на ствари из неког другог угла. Он је веома брзо разумео и тада мени као дечаку објаснио шта се у ствари дешава: да Срби нису толико зли као што их представљају и да ови други нису толико добри као што се представљају. Професор историје је у школи организовао дебату о бомбардовању. Замислите, ми смо били дечаци и они организују такву дебату да, ако нисмо разумели кроз телевизију да је требало бомбардовати Србију, онда треба наш професор да нам објасни зашто је то потребно.Тај разговор био је организован два или три дана после бомбардовања РТС-а у коме је погинуло 16 радника. И професор је оправдао тај циљ тако што је рекао да је РТС емитовао пропаганду и на тај начин је постао војни а не цивилни циљ. Ја сам се онда јавио за реч и рекао да он нема право да тако говори и да смо и ми жртве пропаганде у Француској, да медисјка кућа каква год да је не може да буде војни циљ и да не може да се представља да смо учинили неко добро дело тиме што смо убили 16 радника“ – испричао је Гујон. Он је рекао да је на ту његову констатацију професор пукао од беса и говорио му да ништа не разуме и да је чак хтео да га избаци са часа, али да је тада увидео да истина може бити на страни мањине и да у том случају ту истину требамо бранити са још већим убеђењем.
Комплетан разговор са Арно Гујоном можете погледати и на ЈуТјуб каналу Телевизије Храм:
