Епископ бачки др Иринеј
Даље: набрајајући Цркве са којима смо у општењу, Преосвећени теолог мудро прећуткује Порошенкову „Православну Цркву Украјине”. Шта он сматра – да ли она заиста постоји или не постоји? Да ли може постојати Црква коју признаје и са којом литургијски и канонски општи само једна помесна Црква, па ма то била и Цариградска илити Васељенска Патријаршија, а осталих тринаест аутокефалних Цркава је de facto не признају самим тим што са њом нису у општењу?
Куда поћи – да ли широким, утабаним, релативно удобним путем савременог „мејнстрима“ или пак уским и скрбним, али вековним заветним путем Светога Саве?
Свакодневно се може запазити да у погледу црквеног проблема у Украјини црквена лица, чак и поједини веома образовани јерарси и теолози, често, а новинари, како „световни” тако и „црквени”, по правилу говоре и пишу да ће Васељенска Цариградска Патријаршија ускоро дати – или, по другима, да неће дати – аутокефалност Украјинској Цркви.
Интервју за божићни број „Печата”, дат г. Милораду Вучелићу
Недавно сте се вратили из Москве, са Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве, сазваног ради обележавања стогодишњице обнове патријарашке службе у Русији и избора светог исповедника Тихона за првог Патријарха московског и све Русије после епохе Петра Великог.
Рейтинг: 9|Голосов: 1
У празничном броју недељника Печат објављен је ексклузивни интервју са Његовим Преосвештенством Епископом бачким др Иринејем.
Под насловом Брига за Србе света дужност данашње Вечерње новости су објавиле интервју са мном (2. јул 2013, стр. 2). Мој ауторизовани текст је, нажалост, недопустиво скраћиван и мењан, па поједини искази губе свој изворни смисао. То нарочито важи за део који се односи на недавни српско-мађарски „сусрет на врху“ у Чуругу у Епархији бачкој и на тумачење проблематике везане за злогласну мађарску Рацију из 1942. године и за кажњавање њених извршилаца године 1944/1945, при чему је страдао и известан број невиних, за разлику од Рације у којој су страдали искључиво невини.
Тврђење је тачно. У Српској Православној Цркви нема поделâ. Има разликâ у ономе што је споредно, заснованих на „склопу личности”, начину размишљања и могућности увида у сву сложеност приликâ и изазовâ, али оне не доводе у питање јединство кад је реч о суштинском сагледавању проблема Старе Србије, односно Косова и Метохије.
Поводом срамне одлуке Хашког казненог трибунала о ослобађању хрватских генерала одговорних за злочине извршене у једнако срамној акцији званој „Олуја”
