Положај хришћана у северној Африци и на Блиском истоку

Напротив, хаотична ситуација довела је до све учесталијих напада на мањинско хришћанско становнишво. Та подручја су до појаве ислама била испуњена већинским хришћанским становништвом. Данас су места попут Антиохије, Александрије, Константинопоља, Ефеса, па и самог Јерусалима и Свете Земље, насељена нехришћанским, углавном муслиманским живљем. Са жаљењем се мора констатовати да број хришћана у земљама попут Египта, Либана, Палестине и Ирака драстично опада. Права хришћанске мањине су веома угрожена и хришћани су врло често на мети напада исламских фундаменталиста. Блиски исток, као колевка хришћанства, у опасности је да у потпуности остане без хришћанског становништва.

ЕГИПАТ

Александрија је древни центар хришћанства. Све до 8. века њено становништво је било већински хришћанско. Данас хришћани чине од 5-10% укупне популације Александрије. Реч је о Коптима, којих у Египту има око осам милиона и који се сматрају староседеоцима и потомцима древних Египћана, насупрот већинском арапском, исламском становништву. Коптска православна црква, тј. коптски православни патријархат Александрије и целе Африке, чији је поглавар папа и патријарх Шенуда III, најзаступљенија је и најбројнија хришћанска црква у Египту. Поред ње постоји и (Грчка) православна Александрисјка Патријаршија која броји око 40.000 верника.
Врло мали број Копта припада Коптској католичкој цркви или различитим протестантским црквеним заједницама попут Коптске евангеличке цркве. Познато је да Коптска православна црква спада у ред тзв. „оријенталних“ православних цркава које нису прихватиле одлуке Васељенског сабора у Халкидону 451. године, па се та црква још назива и дохалкидонском.

Положај коптских хришћана данас је веома тежак. Јачање исламског фундаментализма доводи до све бројнијих напада на Копте и коптске цркве. Сами Копти тврде да се њихов положај погоршао после 1952. године и Насерове панарапске политике. Према неким проценама, у последњих годину дана око 70 Копта је убијено, а број повређених и рањених у различитим терористичким нападима или међусобним сукобима муслимана и Копта износи преко 600 људи. Последњи овакав догађај десио се у ноћи између 8. и 9. октобра 2011. године, када је у демонстрацијама због паљења цркве у селу Меринаб у Асвану, убијено 24 људи. Коптска црква је своје вернике позвала на тродневни пост у знак протеста против суровог поступања владе. Цркве су врло често мете напада Молотовљевим коктелима или су разаране бомбама. Један од најстаријих хришћанских народа на свету подвргнут је честом и суровом терору од стране екстремних муслимана.

ИРАК

Данашњи Ирак је, такође, веома значајан хришћански и библијски центар. Ова област је настањена једном од најстаријих хришћанских заједница на свету. Реч је о Асирцима, који припадају несторијанској Асирској цркви од Истока. Поред те цркве постоје још и Халдејска католичка црква, Сиријска православна црква (монофизитска), Сиријска католичка црква, Јерменска апостолска црква, Јерменска католичка црква и бројне друге.

Укупна хришћанска популација у Ираку до 2003. године достизала је готово милион и по људи. После инвазије на Ирак и пада режима Садам Хусеина положај хришћана се веома погоршава. Хришћански епископи, свештеници, верници и цркве честа су мета бомбашких напада иза којих неретко стоје исламски фундаменталисти и Ал Каида. Године 2009. убијено је 46 хришћана у једном нападу на катедралу Сиријске католичке цркву у Багдаду. А према подацима удружења „Кришчн фридом интернешнал“ од 2003. године до данас убијено је око 2000 хришћана. Све је то довело до великог егзодуса ирачких хришћана у друге земље (најчешће и Либан или Сирију), тако да се њихов број у Ираку драстично смањио и износи око 400.000. Бројне државе попут САД, Русије, Француске и Ватикана протестовале су против насиља над недужним цивилима у Ираку.

ИРАН

У Ирану живи око 300.000 хришћана, углавном Асираца и Јермена. Иако према иранском уставу имају заштићен статус, хришћани су често изложени дискриминацији и прогону. Честа су хапшења хришћана и спаљивања Јеванђеља (илустрације ради, марта 2011. године је спаљен велики број примерака Јеванђеља на персијском језику). Ширење хришћанства се у овој земљи сматра претњом, а за прелазак из ислама у хришћанство следи смртна казна. Према појединим подацима, од 1979. године до данас убијено је осам хришћана.

ПАЛЕСТИНА

На простору под контролом палестинске самоуправе број хришћана је готово симболичан и они представљају мањину у односу на већинску популацију исламске вере. Према подацима Јерусалимског центра за јавне послове, у источном Јерусалиму живи око 12.500 хиљада хришћана, док на простору Западне обале живи око 35.000, а Газе око 3.000 хришћана. Ова популација доживљава своје опадање, које није узроковано само тешком економском и војном ситуацијом. Палестинска самуоправа не чини много да побољша положај ових људи. Напротив, чести су инциденти и напади на хришћане и њихове цркве, што доводи до све веће емиграције у друге државе.

ТУРСКА

У данашњем Истанбулу (Констанитинопољу) налази се седиште Васељенске Патријаршије, центра источног хришћанства. Међутим, број хришћана свих конфесија у овој земљи не прелази 1%. Турски секуларни устав гарантује слободу вероисповести, али су хришћани ипак дискриминисани. Нису ретка убиства свештеника и напади на вернике. Турски националисти често демонстрирају испред седишта Васељенске Патријаршије. Европска унија и САД често су опомињале Турску да без поштовања верских слобода нема ни грађанског друштва ни демократије, али без успеха.

ЛИБАН

Грађански рат у Либану, који је трајао готово петнаест година, довео је до тога да хришћанско становништво у тој земљи не буде више већинско. У Либану постоје различите хришћанске конфесије, слично бројним другим земљама у региону. Маронитска црква (која је у заједници са Римском црквом од 12. века) је најбројнија и Маронити чине 22% либанског становништва. Друга је православна Антиохијска Патријаршија са 5%, а потом следе Сиријска православна црква (монофизитска), Мелкитска гркокатоличка црква, Јерменска апостолска црква, Асирска црква истока итд. Либан је двадесетих година имао око 84% хришћанског становништва свих конфесија, док данас тај број износи око 40%.

САУДИЈСКА АРАБИЈА

Положај хришћана у Саудијској Арабији сличан је положају хришћана у Римском царству. Једина дозвољена религија у Саудијској Арабије јесте ислам. У тој земљи не постоје легалне цркве, већ се хришћани окупљају тајно и по кућама. Због ношења видљивих хришћанских обележја попут крста, икона или поседовања Библије догађају се хапшења. Хришћанима је забрањен приступ и у исламским светим местима Меки и Медини. Ни један грађанин Саудијске Арабије званично није хришћанин. Највећи број хришћана су страни радници и њихов број износи око милион и по, углавном римокатолика.

ЛИБИЈА

У Либији живи преко 100.000 хришћана – највише Копта, римокатолика и православних. Однос хришћана и муслимана је релативно миран. Ипак, постоје рестрикције према хришћанима у погледу проповедања вере. За време рата у Либији, у августу 2011. године опљачкана je православна Црква Светог Георгија из 17. века. Из цркве су, према речима Митрополита Александријске патријаршије Теофилакта, однете бројне драгоцености, попут старих Јеванђеља и кивота са моштима Светог Георгија донетог са Свете Горе.

СИРИЈА

Попут других арапских земаља, и данашњу Сирију потресају политички немири који односе велики број људских живота. Сирија је земља са 10% хришћанског становништва. Слично Либану, и у Сирији постоји мноштво различитих хришћанских цркава и конфесија. Постоји верска толеранција, коју владајућа елита настоји да одржи. Мањинско становништво страхује од евентуалног јачања исламског фундаментализма и револуције која би довела до хаоса и страдања хришћанске мањине сличних размера попут оног у Ираку или Египту.

КАТАР

Постоје примери арапских исламских земаља где постоје знакови толеранције према хришћанима. Такав је случај са Катаром, државом која је доживела економски бум и у којој живи око 300 000 хришћана. Катарски емир шеик Хамид бин Калифа ал Тхани даровао је земљиште католичкој заједници за изградњу цркве посвећене Богородици која је освећена 2009. године. Ипак, црква споља нема крст, као ни торањ ни звоник – јер је то у супротности са тзв. дхими законима који хришћанима забрањују показивање својих обележја.

СЛИЧНОСТ ИЗМЕЂУ КИМ И БЛИСКОГ ИСТОКА

Српски православни живаљ данас на Косову и Метохији доживљава тешке тренутке, попут хришћана на Блиском истоку или у северној Африци. На том подручју данас живи веома мали број православних Срба, иако је њихов број вековима уназад био далеко већи. Сведоци смо прогона једног народа, затирања његовог идентитета, рушења и паљења цркава и манастира старих по неколико векова. Степен толеранције већинског албанског муслиманског становништва на Косову и Метохији је врло низак када су у питању православни Срби. Догађаји на Косову и Метохији указују на велике сличности са догађајима на оним просторима где се налазе значајни хришћански центри. Пећка патријаршија дели друштвену и политички судбину Александријске, Антиохијске, Јерусалимске и Константинопољске Патријаршије, а православни народ страда као и хришћани Блиског истока и северне Африке. Прогони хришћана не престају ни у 21. веку.