 |
„Много је тих пријетњи било и да смо страховали већ би премрли од страха. Умјесто да страхујемо, ми се чудимо што неко ко у јавности говори да је свештеник, тражи да се руши црква“, казао је Пламенац.
Захтјев тзв. ЦПЦ је, према његовим ријечима, нешто „неспојиво и непојмљиво“. „Тај чин је доказ да људи у ЦПЦ-у немају везе са црквом“.
Он је рекао да црква Свете Тројице на Румији не нарушава међувјерски склад. „У црногорској јавности упорно се потенцира теза да је црква Свете Тројици пореметила традиционални барски међувјерски склад. То једноставно није истина“.
Он је додао да су традиционалну Тројичинданску румијску литију вјековима пратили припадници три вјероисповијести не из, како је рекао, идеологизираног братства и јединства, него саборно.
„Из осјећаја заједништва који проистиче из духа Цркве на којем почива црквени живот“, истакао је Пламенац.
Према његовим ријечима, румијску литију прате припадници све три вјере али у мањем броју због, како је казао, политичке употребе култа Светог Јована Владимира.
Он је истакао да није истина да су припадници исламске и католичке вјере сасвим напустили румијску литију.
Према ријечима Пламенца, они су престали да у литији иду на Румију 1953. године када и православци јер су то комунисти забранили.
„Данас они на Тројичин дан иду на Румију али у мањем броју, не због цркве, него због актуелне смутње настале због политичке употребе култа Светог Јована Владимира“, рекао је Пламенац.
За данашњу цркву на Румији, додао је Пламенац, није важно да ли је раније било цркве на том подручју. „Она је одраз чежње народа ширег подручја Бара да се ту изгради црква“.
Пламенац је рекао да се може само нагађати зашто је успостављена румијска литија и зашто је баш ишла за крстом Светог Јована Владимира.
Он је истакао да није познато да ли је прво ишла литија па је зато изграђена црква или обратно.
Према ријечима Пламенца, румијску литију са култом Светог Јована Владимира, вјековима је одржавала Православна Црква.
Он је објаснио да је са породицим Андровић, која посједује и чува крст Светог Јована Владимира, увијек ишао православни свештеник.
„Никада римокатолички или хоџа. Римиокатолици и муслимани су се литији прикључивали из осјећаја и поштовања своје етичке припадности и уважавања православних предака“, рекао је Пламенац.
Представник породице чувара и власника крста Светог Јована Владимира Горан Андровић, рекао је да ће Тројичинданска литија почети 22. јуна одласком у село Микулићи у 18 сати.
Одатле ће, како је казао, литија кренути ка цркви на Румију 23. јуна у један сат послије поноћи.
Учесници литије ће, рекао је Андровић, на Румију доћи у пет сати ујутро.
